Јеремија бачен у јаму; извадили су га по заповијести Седекијиној од којега тражи да се преда непријатељу.
А Сефатија, син Матанов, и Годолија, син Пасхоров, и Јухал, син Селемијин, и Пасхор, син Малхијин, чуше ријечи које говори Јеремија свему народу рекавши:

Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити умјесто плијена, и биће жив.

Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара Вавилонскога, и узеће га.

И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човјек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве ријечи, јер тај човјек не тражи добра овом народу него зло.

А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа супрот вама.

Тада узеше Јеремију и бацише га у јаму Малхије, сина Амелехова, која бијаше у тријему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не бјеше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.

Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који бијаше у двору цареву, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сјеђаше на вратима Венијаминовијем,

Изиде Авдемелех из двора царева и рече цару говорећи:

Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и ондје гдје је био од глади умро, јер нема више хљеба у граду.

Зато цар заповједи Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.

Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношенијех хаљина и старијех рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.

И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.

И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у тријему од тамнице.

Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који бијаше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити.

А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те свјетујем, нећеш ме послушати.

Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.

Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорјети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.

Ако ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њиховијех.

А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребјегли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, те ће ми се наругати.

А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.

Ако ли нећеш да изидеш, ово је што ми показа Господ:

Гле, све жене које су остале у дому цара Јудина, одвешће се ка кнезовима цара Вавилонскога, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.

Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њиховијех; него ћеш допасти у руке цару Вавилонском, и овај ће град изгорјети огњем.

Тада рече Седекија Јеремији: . Нико да не дозна за те ријечи, да не погинеш.

Ако ли кнезови чувши да сам говорио с тобом дођу к теби и реку ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?

Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошље натраг у дом Јонатанов да умрем ондје.

И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвијем како му заповједи цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.

А Јеремија оста у тријему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он бијаше ондје кад узеше Јерусалим.