Јерусалим у невољи због Сиријаца и Израиљаца. Утјешно обећање Емануила од Дјеве. Казна преко Асираца.
У вријеме Ахаза, сина Јотама, сина Озије, цара Јудина, дође Ресин цар Сирски и Факеј, син Ремалијин, цар Израиљев, на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.

И дође глас дому Давидову и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.

Тада рече Господ Исаији: Изиди на сусрет Ахазу, ти и Сеарјасув, син твој, накрај јаза Горњега језера, на пут код поља бјељарева.

И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја овијех главања што се пуше, од распаљенога гњева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.

Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:

Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;

Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.

Јер је глава Сирији Дамасак, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.

И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не вјерујете, нећете се одржати.

И још рече Господ Ахазу говорећи:

Ишти знак од Господа Бога својега, ишти оздо из дубине или озго с висине.

А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.

Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мојему?

Зато ће вам сам Господ дати знак: ето, дјевојка ће затрудњети и родиће † Сина, и надјенуће му име Емануило,

Масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло, а изабрати добро.

Јер прије него научи дијете одбацити зло, а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њезина.

Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твојега дане каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара Асирскога.

И тада ће Господ зазвиждати мухама које су накрај ријека Мисирских, и пчелама које су у земљи Асирској;

И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене расјелине и на све честе и на свако дрвце.

Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко ријеке, царем Асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.

И тада ко сачува кравицу и двије овце,

Од мноштва млијека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.

И тада ће свако мјесто гдје има тисућа чокота за тисућу сребрника зарасти у чкаљ и трње.

Са стријелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.

А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.

Утјеха вјерних у злим временима. Пророков син као знак суда над Сиријом и Израиљом.
И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: Брз на плијен, хитар на грабеж.

И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију, сина Јеверехијина.

Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: Надјени му име: Брз на плијен, хитар на грабеж.

Јер прије него дијете научи викати: Оче мој и мајко моја, † однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.

И још ми рече Господ говорећи:

Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо и радује се Ресину и сину Ремалијину,

Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,

И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!

Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: Оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.

Договарајте се, договор ће вам се разбити. Реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.

Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:

Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.

Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.

И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима.

Чекаћу, дакле, Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.

Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.

И ако вам реку: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: Не треба ли народ да пита Бога својега? Или ће питати мртве умјесто живијех?

Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.

И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе.

А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

Казна неправедних судија. Асирска обијест и понижење. Остатак у Израиљу обраћа се Богу.
Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мојега, да би им плијен биле удовице и сироте грабеж.

А шта ћете учинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибјећи за помоћ? Гдје ли ћете оставити славу своју?

Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

Тешко Асиру, шиби гњева мојега, ако и јест палица у руци његовој моја јарост.

На народ лицемјерни послаћу га, и заповједићу му за народ на који се гњевим, да плијени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истријеби многе народе.

Јер ће рећи: Кнезови моји нијесу ли сви цареви?

Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамасак?

Како је рука моја нашла царства лажнијех богова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских,

Нећу ли учинити Јерусалиму и његовијем лажнијем боговима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боговима?

Али кад сврши Господ све дјело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолога срца цара Асирскога и славу поноситијех очију његовијех.

Јер рече: Крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и благо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.

И рука моја нађе као гнијездо богатство у народа, и како се купе јајца остављена, тако покупих сву земљу, и не би никога да макне крилом или да отвори уста и писне.

Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? Хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? Као да би прут махао онијем који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

Јер ће видјело Израиљево бити огањ, и светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјегунац кад изнемогне.

И што остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дијете могло пописати.

И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином.

Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силноме.

Јер ако буде народа твојега, Израиљу, као пијеска морскога, остатак ће се његов обратити. † Погибао је одређена, разлиће се правда.

Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

Јер још мало, и гњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и † као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

И тада ће се скинути бреме његово с рамена твојега и јарам његов с врата твојега, и изломиће се јарам од помазања.

Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже.

Вичи иза гласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше.

Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери Сионске, на хум Јерусалимски.

Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; што је високо посјећи ће, и што је уздигнуто снизиће.

И густу ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силнога.