Непријатељска навала и идолопоклонички народ.
Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завјет мој и отпадише се од закона мојега.

Израиљ ће викати к мени: Боже мој; познајемо те.

Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.

Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра својега и од злата својега граде себи ликове да се истријебе.

Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?

Јер је и оно од Израиља; начинио га је умјетник, и није Бог; теле ће Самаријско отићи у комаде.

Јер сију вјетар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; да би и дала, прождријеће га туђинци.

Прождријеће се Израиљ, биће међу народима као суд на ком нема милине.

Јер отидоше к Асирцу, дивљему магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.

А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена цара над кнезовима.

Што умножи Јефрем олтаре да гријеши, биће му олтари на гријех.

Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.

За жртве које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове; † они ће се вратити у Мисир.

Израиљ заборави Творца својега и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овому, и спалиће дворове оному.

Без правде нема спасења.
Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.

Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.

Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа. И шта би нам учинио цар?

Говоре ријечи кунући се лажно кад уговарају вјеру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.

За јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.

И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намјером својом.

Цара ће Самаријскога нестати као пјене поврх воде.

И обориће се висине Авенске, гријех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховијем, и † говориће горама: Покријте нас! И хумовима: Падните на нас!

Од времена Гавајскога гријешио си, Израиљу; ондје осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.

По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.

Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лијепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.

Сијте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је вријеме да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.

Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.

Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад бијаше рат, мајка би размрскана са синовима.

Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.

Божији суд над Јефремом. Разорење Самарије.
Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу, али се огријеши о Вала, те умрије.

И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве, нека цјелују теоце.

Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.

А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.

Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

Имајући добру пашу, бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.

Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.

Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.

Гдје ти је цар? Гдје је? Нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?

Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.

Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.

Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати. Гдје је, смрти, помор твој? Гдје је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.

Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада.

Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.