Азбука веры » Библија » Јеврејима » гл.6

Јеврејима, Поглавље 6

Толкования

Толкования главы

6:1

6:2

6:3

6:4

см.:Мф.12:45;

6:5

6:6

см.:2Пет.2:20;1Ин.5:16;Евр.10:29;

6:7

6:8

см.:Иер.26:6;Иер.44:22;Мк.11:21;

6:9

6:10

см.:Мф.10:42;Мф.25:40;

6:11

6:12

6:13

см.:Быт.22:16;Пс.104:9;Лк.1:73;

см.:Быт.22:17;

см.:Рим.4:17;

см.:Исх.22:11;

см.:Пс.32:11;Притч.19:21;

6:18

6:19

см.:Лев.16:15;

6:20

см.:Ин.14:2;Евр.4:14;

Сербский (синод.)

Языки

Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Бога,

И науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.

И ово ћемо учинити, ако Бог допусти.

Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога,

И окусили добру ријеч Божију, и силе будућега вијека,

Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.

Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;

А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!

Али што се вас тиче, љубљени, иако овако говоримо, убијеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу.

Јер Бог није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима.

А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја.

Да не будете лијени, него да подражавате оне који вјером и истрајношћу насљеђују обећања.

Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом,

Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.

И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање.

Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство.

Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом,

Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама;

Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе,

Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.