Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? Еда ли се на ријеке распали гњев твој? На море јарост твоја кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?

Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке.

Видјеше те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега.

Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе.

Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.

Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.

Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде.

Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.

Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора и говеда неће бити у обору.

Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега.

Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице.