Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,

Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.