Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;

Они и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила;

Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела у којем има жива душа.

Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

Тада изгибе свако тијело штосе мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.

И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.

И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.