Јаков благосиља Јосифове синове Јефрема и Манасију.
Послије јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окријепи, те сједе на постељи својој.

И рече Јаков Јосифу: Бог свемогући јави се мени у Лузу у земљи Хананској и благослови ме;

И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову сјемену твојему након тебе да је њихова довијека.

Сада, дакле, два сина твоја, што ти се родише у земљи Мисирској прије него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеон нека буду моји.

А дјеца коју родиш послије њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у нашљедству својем.

Јер кад се вратих из Падана, умрије ми Рахиља у земљи Хананској на путу, кад бјеше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.

А видјев Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?

А Јосиф рече оцу својему: Моји синови, које ми Бог даде овдје. А он рече: Доведи их к мени да их благословим.

А очи бјеху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видјети. А кад му их приведе, цјелива их и загрли.

И рече Израиљ Јосифу: Нијесам мислио да ћу видјети лице твоје; а, гле, Бог ми даде да видим и пород твој.

А Јосиф одмаче их од кољена његовијех и поклони се лицем до земље.

Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с лијеве, Манасију пак себи с лијеве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.

А Израиљ, пружив десну руку своју, метну је на главу Јефрему млађему, а лијеву на главу Манасији, тако намјестив руке навлаш, ако и јест Манасија био првенац.

И благослови Јосифа говорећи: Бог којему су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог који ме је хранио откако сам постао до данашњега дана,

Анђео који ме је избављао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!

А Јосиф, кад видје гдје отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца својега да је премјести с главе Јефремове на главу Манасијину.

И рече Јосиф оцу својему: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.

Али отац његов не хтје, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и сјеме ће његово бити велико мноштво народа.

И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.

Послије рече Израиљ Јосифу: Ево, ја ћу скоро умријети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.

И ја ти дајем један дио више него браћи твојој, који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим.