Јосифово служење код Петефрија, чедност и тамновање.
А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије, дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.

И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.

И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.

И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке.

А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца због Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и у пољу.

И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса и лијепа лица.

И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.

А он не хтје, него рече жени господара својега: Ето, господар мој не разбира ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.

Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио?

И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.

А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући,

Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју, побјеже и отиде.

А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,

Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;

А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.

И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.

А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;

А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене, побјеже.

А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: То ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло.

И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и он би ондје у тамници.

Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару.

И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше.

И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше, Господ вођаше у напредак.