И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.

Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,

И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.

А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.

А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.

И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.

Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.

А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

Али Ноје нађе милост пред Господом.

Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.

И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.