И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.

И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.

И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.

Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата,

И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха.

А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске.

А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Еуфрат.

И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.

И запријети Господ Бог човјеку говорећи: Једи слободно са свакога дрвета у врту;

Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.

И рече Господ Бог: Није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.

Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу, онако да јој буде име;

И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;

И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.

Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.

Први гријех, проклетство и пророштво о Сјемену женином (протојеванђеље).
Али змија бјеше лукава мимо све звијери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?

А жена рече змији: Ми једемо рода са свакога дрвета у врту;

Само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

А змија рече жени: Нећете ви умријети;

Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.

И жена, видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси.

Тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче.

И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

А Господ Бог викну Адама и рече му: Гдје си?

А он рече: Чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да нијеси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: 3мија ме превари, те једох.

Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена † њезина; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати.

А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар.

Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с којега сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека;

Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

И Адам надједе жени својој име Ева, зато што је она мати свјема живима.

И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.

И рече Господ Бог: Ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи!

И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

И изагнав човјека, постави пред вртом Едемским херувима с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.