Скрыть
22:2
22:3
22:4
22:5
22:6
22:7
22:8
22:9
22:10
22:11
22:12
22:13
22:14
22:15
22:17
22:19
22:20
22:21
22:22
22:23
22:24
Жртвовање Исака. Потврђивање обећања. Нахорови потомци.
Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
И рече му Бог: Узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
И сјутрадан рано уставши, Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
Трећи дан подигавши очи своје, Аврам угледа мјесто издалека.
И рече Аврам момцима својим: Останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
И узевши Аврам дрва за жртву, напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
Тада рече Исак Авраму оцу својему: Оче! А он рече: Што, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега, метну га на жртвеник врх дрва;
И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.
Али анђео Господњи викну га с неба и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
А анђео рече: Не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву умјесто сина својега.
И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, гдје ће се Господ постарати.
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
И рече: Собом се заклех, вели Господ: Кад си тако учинио и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,
Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као † пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи кад си послушао глас мој.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.
Послије тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамова,
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
А Ватуило роди Ревеку. Осамих роди Мелха Нахору, брату Аврамову.
А иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible