И Сара, жена Аврамова, узе Агару Мисирку, робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година откако се настани Аврам у земљи Хананској.

И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.

А Сара рече Авраму: Увреда моја пада на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна, понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.

Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: Бјежим од Саре госпође своје.

А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој и покори јој се.

Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома сјеме твоје да се неће моћи пребројати од множине.

Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.

А биће човјек убојица; рука ће се његова дизати на свакога а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог који види. Јер говораше: Зар још гледам иза онога који ме видје?

Тога ради зове се студенац онај Студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему, којега му роди Агара, име Исмаило.

А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

Рођење Исака. Истјеривање Исмаила и његове мајке. Аврамов завјет са Авимелехом.
И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао.

Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.

И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.

И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.

А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.

А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.

И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? Ипак му родих сина у старости његовој.

А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се подсмијева;

Па рече Авраму: Отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.

А то Авраму би врло криво због сина његова.

Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво због дјетета и због робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.

Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.

И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.

А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,

Па отиде колико се може стријелом добацити и сједе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему, стаде иза гласа плакати.

А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару и рече јој: Што ти је, Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.

Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде и напоји дијете.

И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи и поста стријелац.

А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.

У то вријеме рече Авимелехи Фихол, војвода његов, Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

А Аврам рече: Хоћу се заклети.

Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.

И Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.

Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица.

Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол, војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску.

А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.

И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.