Бог обећао Авраму сина. Његово вјеровање. Божији Завјет са њим.
Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

Још рече Аврам: Ето, мени нијеси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој нашљедник.

А гле, Господ му проговори: Неће тај бити нашљедник твој, него који ће изаћи од тебе – тај ће ти бити нашљедник.

Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити сјеме твоје.

И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.

И рече му: Ја сам Господ који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.

А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

И он узе све то, и расијече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расијече птица.

А птице слијетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше.

А кад сунце бјеше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

И Господ рече Авраму: Знај зацијело да ће сјеме твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

Али ћу судити и народу којему ће служити; а послије ће они изаћи с великим благом.

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

А они ће се у четвртом кољену вратити овамо; јер гријесима Аморејским још није крај.

А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између онијех дијелова.

Тај дан учини Господ завјет с Аврамом говорећи: Сјемену твојему дадох земљу ову од воде Мисирске до велике воде, воде Ефрата,

Кенејску, Кенезејску и Кедмонејску,

И Хетејску и Ферезејску и Рафајску,

И Аморејску и Хананејску и Гергесејску и Јевусејску.