Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички.

И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе.

На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари.

На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву.

И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.

А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Што радиш?

Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев што је ондје.

Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.

И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу; он ће покрити лице своје да не види земље очима.

Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, али је неће видјети, а ондје ће умријети.

И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову расијаћу у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.

И познаће да сам ја Господ кад их расијем по народима и разаспем по земљама.

А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповиједају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, хљеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се.

И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: Хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој.

И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?

Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и ријеч сваке утваре.

Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка.

Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује.

Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ.