Азбука веры » Библија » Књига Проповједникова » гл.7

Књига Проповједникова, Поглавље 7

Толкования

Толкования главы

7:1

см.:Притч.22:1;

7:2

см.:Иак.4:9;

7:3

см.:2Кор.7:10;

7:4

7:5

см.:Притч.15:31;

7:6

7:7

7:8

7:9

см.:Притч.14:17;

7:10

7:11

7:12

см.:Сир.41:29;

7:13

см.:Еккл.1:15;

7:14

см.:Иов.2:10;

7:15

7:16

см.:Сир.7:5;Ис.5:21;Рим.11:20;

7:17

см.:Иов.15:32;

7:18

7:19

см.:Еккл.9:16;

7:20

см.:3Цар.8:46;2Пар.6:36;Притч.20:9;Иак.3:2;1Ин.1:8;Рим.7:14;

7:21

7:22

7:23

7:24

см.:Рим.11:33;

7:25

см.:Еккл.1:17;Ин.10:8;

7:26

см.:Притч.5:4;Притч.22:4-5;

7:27

7:28

см.:Рим.5:15;Рим.7:4;

7:29

см.:Быт.1:27;Быт.3:2;

Сербский (синод.)

Языки

Добро је бити мудар, задовољан и живјети једноставно.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Боље је ићи у кућу гдје је жалост, него ићи у кућу гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље.

Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех.

Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина.

Весеље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа.

Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех.

Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? Јер не би било мудро да за то питаш.

Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има.

Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви?

У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај, јер је Бог створио једно према другом зато да човјек не зна шта ће бити.

Свашта видјех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро прије времена?

Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога, избавиће се од свега.

Мудрост кријепи човјека више него десет кнезова који су у граду.

Доиста, нема човјека праведна на земљи који твори добро и не гријеши.

Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу својега чуо гдје те псује;

Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост бјеше далеко од мене.

Што је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

И нађох да је грча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грјешника ће ухватити она.

Гле, то нађох, вели проповједник, једно према другом, тражећи да разумем.

Још тражи душа моја, али не нађох. Човјека једнога у тисући нађох, али жене међу свјема не нађох.

Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човјека добра; а они траже свакојаке помисли.