Не треба бити нагао у говору. Богатство је таштина.
Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити што пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало ријечи твојих.

Јер сан долази од многога посла, а глас безумников од многих ријечи.

Кад учиниш завјет Богу, не оклијевај испунити га, јер му нијесу мили безумници; што год завјетујеш, испуни.

Боље је да не завјетујеш неголи да завјетујеш па не испуниш.

Не дај устима својима да на гријех наводе тијело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гњевио Бог на ријечи твоје и потро дјело руку твојих?

Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим ријечима, него бој се Бога.

Ако видиш гдје се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високога, и има још виших над њима.

Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.

Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

Гдје је много добра, много је и онијех који га једу; па кака је корист од тога господару, осим што гледа својим очима?

Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

Има љуто зло које видјех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину којега је родио не остане ништа у руку.

Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда својега да понесе у руци својој.

И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у вјетар,

И свега вијека својега јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

Ето, то видјех да је добро и лијепо човјеку да једе и пије и ужива добро од свега труда својега којим се труди под небом за живота својега, који му Бог да, јер му је то дио.

И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој дио и да се весели с труда својега, то је дар Божји.

Јер се неће много опомињати дана живота својега, јер му Бог даје да му је срце весело.