Азбука веры » Библија » Књига Проповједникова » гл.11

Књига Проповједникова, Поглавље 11

Толкования

Толкования главы

11:1

см.:Лк.6:38;Лк.12:17:33;

11:2

см.:Лк.16:9;

11:3

11:4

11:5

см.:Ин.3:8;

11:6

см.:Рим.12:11;

11:7

11:8

см.:Иов.10:21;

11:9

см.:2Тим.2:22;

11:10

Сербский (синод.)

Языки

Благовремено сиј сјеме своје.
Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи послије много времена.

Раздијели седморици и осморици; јер не знаш како ће зло бити на земљи.

Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на сјевер, гдје падне дрво ондје ће остати.

Ко пази на вјетар, неће сијати, и ко гледа на облаке, неће жети.

Како не знаш који је пут вјетру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дјела Божијега и како твори све.

Изјутра сиј сјеме своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

Слатка је свјетлост, и добро је очима гледати сунце;

Али да човјек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамнијех како ће их бити много, све што је било биће таштина.

Радуј се, младићу, за младости своје, и нека те весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.

Уклони, дакле, жалост од срца својега, и одрини зло од тијела својега, јер је дјетињство и младост таштина.