Азбука веры » Библија » Књига Проповједникова » гл.1

Књига Проповједникова, Поглавље 1

Толкования

Толкования главы

1:1

см.:3Цар.2:12;Притч.1:1;

1:2

см.:Еккл.12:8;2Кор.4:18;

1:3

см.:Еккл.2:22;

1:4

1:5

1:6

1:7

см.:Сир.40:11;

1:8

см.:Притч.27:20;

1:9

1:10

1:11

1:12

1:13

1:14

1:15

1:16

см.:3Цар.3:12;

1:17

см.:Еккл.7:25;

1:18

Сербский (синод.)

Языки

Све земаљско је таштина.
Ријечи проповједника, сина Давидова, цара у Јерусалиму.

Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина.

Каква је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем?

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увијек.

Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази.

Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер. Иде једнако обрћући се, и у обртању свом враћа се.

Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку.

Све је мучно да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

Има ли што зашто би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас.

Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.

Ја проповједник бијах цар над Израиљем у Јерусалиму;

И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

Видјех све што бива под сунцем и, гле, све је таштина и мука духу.

Што је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројити.

Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише прије мене у Јерусалиму, и срце моје видје много мудрости и знања.

И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

Јер гдје је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање, умножава муку.