Цар Дарије преузима царство. Завист настојника против Данила. Бацање Данила у јаму лавовску и његово избављење. Посланица царева о поштовању Бога истинитог.
И Дарије Миђанин преузе царство кад му је било шездесет двије године.

И би угодно Дарију, те постави над царством сто педесет управитеља да они буду по цијелом царству његовом,

А изнад њих три настојника, од којих један бјеше Данило, да њима управитељи полажу рачуне да би цар био миран.

А Данило бјеше над њима, јер дух изобилан бјеше у њему те га цар постави над цијелим царством својим.

Зато су и настојници и управитељи тражили да нађу неку кривицу против Данила. И не нађоше никакве кривице ни преступа, ни погрешке против њега, јер бјеше вјеран.

И рекоше настојници: Не можемо наћи против Данила кривице, сем у законима Бога његовог.

Тада настојници и управитељи стадоше пред цара и рекоше му: Дарије, царе, да си жив довијека:

Савјетоваху сви што су над царством твојим војеначелници и управитељи, главари и мјесни начелници, да се постави царска наредба и потврди одлука, да ко год упути молбу било коме богу или човјеку у току тридесет дана, осим само теби, царе, да се баци у јаму лавовску.

Стога, дакле, царе, донеси одлуку и напиши да се не може измијенити закон миђански и персијски.

Тада цар Дарије нареди да се напише закон.

А Данило, кад сазнаде да би издат закон, уђе у дом свој, при вратанцима отвореним у горњој одаји његовој према Јерусалиму, и три пута на дан клечаше на кољенима својим молећи се и исповиједајући пред Богом својим, као што је и раније чинио.

Тада они људи посматраху и нађоше Данила да вапије и моли се Богу своме,

Па приступивши, рекоше цару: Царе, зар не постави наредбу да било који човјек који упути молбу било коме богу или човјеку у току тридесет дана, осим само теби, царе, буде бачен у јаму лавовску? И рече цар: Истинита је ријеч, и закон миђански и персијски је непромјенљив.

Тада одговорише и рекоше пред царем: Данило, од синова заробљеника из Јудеје, не покори се закону твоме о наредби коју постави, и три пута на дан упућује Богу своме молбе своје.

Онда цар, кад чу ову ријеч, веома се ожалости због тога, и настојао је да Данила избави, и до вечери се трудио да га избави.

Тада они људи рекоше цару: Знај, царе, да је закон код Миђана и Персијанаца да се ниједна наредба и одлука, коју цар одлучи, не може мијењати.

Тада цар рече и доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и рече цар Данилу: Бог твој коме ти служиш истрајно, Он нека те избави.

И донесоше камен и ставише га на отвор јаме, и запечати га цар својим прстеном и прстеном својих великаша, да се ништа не би промијенило у Даниловој ствари.

И оде цар своме двору и леже без вечере, и не унесоше му храну, и сан одступи од њега. И затвори Бог уста лавова и не дотакоше се Данила.

Потом цар устаде ујутро у свитање и журно дође на јаму лавовску.

И кад се он приближи јами, завика моћним гласом: Данило, слуго Бога Живога! Бог твој, коме ти служиш истрајно, да ли бјеше у стању да те избави из уста лавовских?

И рече Данило цару: Царе, да си жив довијека!

Бог мој посла анђела свога и затвори уста лавовима, те ми не нашкодише, јер се нађох праведан пред Њим; а и пред тобом, царе, не учиних преступа.

Тада се цар веома обрадова због њега, и рече да Данила изваде из јаме. И би Данило извађен из јаме, и не нађе се никакве повреде на њему, јер вјерова Богу својему.

Потом рече цар, те доведоше људе који су оклеветали Данила, и бише бачени у јаму лавовску, они и синови њихови и жене њихове; и не стигоше ни до дна јаме кад их лавови зграбише и све кости њихове здробише.

Тада Дарије цар написа свима народима, племенима и језицима, који живљаху по земљи: Мир да вам се умножи;

У моје име донесе се закон да се по свој држави царства мога свак страши и боји од лица Бога Данилова, јер он је Бог живи и који остаје довијека, и царство Његово се неће распасти, и власт ће Његова бити до краја;

Он заступа и избавља, и твори знамења и чудеса на небу и на земљи, Он је избавио Данила од чељусти лавовских.

И Данило управљаше у царству Даријеву и у царству Кира персијског.