Кад је била у тебе, не бјеше ли твоја? И кад је продаде, не бјеше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу.

А кад чу Ананија ријечи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово.

И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише.

А кад прође око три часа, уђе и жена љегова не знајући шта се догодило.

А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико.

А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнијети.

И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина.

И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово.

А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом.

Од осталих пак нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше;

И све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, мноштво људи и жена,

Тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сјенка његова осјенила кога од њих.

А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху.

Али се подиже првосвештеник и сви који бијаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти,

И дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор.

А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече:

Идите и станите у храму па говорите народу све ријечи овога живота.

А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу.

А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише,

Говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо.

А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници бијаху у недоумици шта се то догодило с њима.

А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ.

Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем.

А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи:

Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека.

А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима.

Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.

Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова.

И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.

А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.

Али устаде у Синедриону један фарисеј, по имену Гамалило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоле мало удаље напоље,

Па им рече: Људи Израиљци, добро пазите шта ћете чинити са овим људима.

Јер прије ових дана устаде Тевда говорећи да је он нешто велико; уз њега пристаде људи бројем око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

Послије овога устаде Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста народа за собом; он такође погибе и сви који га слушаху растурише се.

И сад вам кажем: Прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи ова намисао или ово дјело, пропашће;

Но ако је од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не нађете.

Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их и забранише им да говоре о Имену Исусовом, и отпустише их.

А ови онда отидоше из Синедриона радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за Име његово.

И сваки дан у храму и по домовима не престајаху да уче и проповиједају јеванђеље о Исусу Христу.