Ја бијах у граду Јопи на молитви, и видјех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене.

Загледавши у њега пажљиво, размотрих и видјех четвороножне животиње земаљске и звјериње и гмизавце и птице небеске.

И чух глас који ми говори: Устани, Петре, закољи и једи.

А ја рекох: Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада не уђе у моја уста.

И одговори ми глас са неба по други пут: (то је Бог очистио, ти не погани!

А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

И гле, у тај час три човјека стадоше пред кућом у којој бијах, послани из Кесарије к мени.

А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ових шесторо браће, и уђосмо у кућу човјекову.

И он нам каза како видје анђела у кући својој који је стао и рекао му: Пошаљи људе у Јопу и дозови Симона званога Петра,

Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

А кад ја почех говорити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.

Тада се сјетих ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.

Ако им, дакле, Бог даде једнак дар као и нама који повјеровасмо у Господа Исуса Христа, ко бијах ја да бих могао спријечити Бога?

А кад чуше ово заћуташе, и слављаху Бога говорећи: Заиста и незнабошцима даде Бог покајање за живот.

Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима.

А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.

И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу.

А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.

Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;

Јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу.

Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију.

И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи Хришћани.

А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

И уставши један од њих, по имену Агав, предсказа духом велику глад која је имала бити по цијелом свијету; која и би за Клаудија ћесара.

А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

Ово и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.