А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповијест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује ријечи од тебе.

Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која бјеху из Јопе пођоше с њим.

И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље.

А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се.

А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човјек.

И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали,

И рече им: Ви знате како је забрањено човјеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни једнога човјека не треба звати поганим или нечистим.

Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали?

А Корнилије рече: Прије четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бијах на молитви у кући својој; и гле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној,

И рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом.

Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти.

Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповјеђено.

А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко,

Него је у сваком народу мио њему онај који га се боји и твори правду.

Ријеч коју посла синовима Израиљевим, благовјестећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свију.

Ви знате ријеч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, послије крштења које проповиједаше Јован:

Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцјељујући све мучене од ђавола, јер Бог бијаше с њим.

И ми смо свједоци свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, објесивши на дрво.

Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се он јави,

Не свему народу, него нама, свједоцима унапријед изабранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по његову васкрсењу из мртвих.

И заповједи нам да проповиједамо народу и свједочимо да је он одређени од Бога Судија живих и мртвих.

За њега свједоче сви пророци да ће Именом његовим примити опроштење гријеха свако ко вјерује у њега.

Док Петар још говораше ове ријечи, сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч.

И задивише се вјерни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светога.

Јер их слушаху гдје говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар:

Зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светога као и ми?

И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

А у Цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симеон звани Нигер, и Лукије Киринејац, и Манаин одгајен са Иродом четверовласником, и Савле.

А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које сам их позвао.

Тада они, постивши и помоливши се Богу и положивши руке на њих, отпустише их.

А ови, послани од Духа Светога, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар.

И стигавши у Саламину објављиваху ријеч Божију у синагогама јудејским; а имаху и Јована за прислужника.

А кад прођоше острво све до Пафа, нађоше некаквог врачара и лажног пророка, Јудејца, по имену Варисус,

Који бјеше с намјесником Сергијем Павлом, човјеком разборитим. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију.

А Елима врачар, јер то значи име његово, противљаше им се гледајући да одврати намјесника од вјере.

А Савле, звани и Павле, испуњен Духом Светим, погледавши оштро на њега,

Рече: О, препуни сваког лукавства и сваке подмуклости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде! Зар нећеш престати да квариш праве путеве Господње?

И сад ево руке Господње на те, и бићеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И одмах паде на њега мрак и тама, и пипајући наоколо тражаше водича.

Тада намјесник, кад видје шта би, повјерова, задивљен науком Господњом.

А када Павле и они са њим отпловише из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; Јован пак одвојивши се од њих, врати се у Јерусалим.

А они отишавши из Перге, дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у синагогу у дан суботни сједоше.

Послије пак читања Закона и Пророка старјешине синагоге послаше к њима говорећи: Људи браћо, ако имате ријеч утјехе за народ, говорите.

А Павле уставши махну руком и рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите, чујте:

Бог народа овога Израиљскога изабра оце наше, и уздиже народ кад бијаху дошљаци у земљи египатској, и моћном руком изведе их из ње.

И за четрдесет година храњаше их у пустињи.

И затрвши седам народа у земљи ханаанској, раздијели им коцком земљу њихову.

И послије тога за четири стотине педесет година даде им судије до Самуила пророка.

И отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човјека од кољена Венијаминова, за четрдесет година.

И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече посвједочивши: Нађох Давида сина Јесејева, човјека по срцу мојему, који ће испунити сваку вољу моју.

Од његовог сјемена, по обећању, подиже Бог Израиљу Спаситеља Исуса,

Пошто пред његов долазак Јован проповиједаше крштење покајања свему народу Израиљеву.

И када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој.

Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла ријеч овога спасења.

Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе.

И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби.

А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб.

А Бог њега подиже из мртвих.

Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом.

И ми вам благовијестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса,

Као што је и написано у другом псалму: Син мој јеси ти, ја те данас родих.

А да васкрсе из мртвих Њега који се више неће вратити у трулежност овако је рекао: Даћу вам Светиње Давидове, вјерне.

Зато и на другоме мјесту говори: Нећеш дати да Светац твој види труљење.

Јер Давид, послуживши роду својему, по вољи Божијој умрије, и положише га код отаца његових, и видје труљење.

А Онај којега Бог подиже не видје трулежности.

Нека вам је, дакле, на знање, људи браћо, да се кроз Њега вама објављује опроштење гријехова.

И од свега, од чега се не могосте оправдати у Закону Мојсејеву, у Њему се оправдава сваки који вјерује.

Гледајте, дакле, да не дође на вас оно што је речено у Пророцима:

Видите, ви презирачи, и чудите се, и нестаните; јер ја дјелам дјело у дане ваше, дјело које нећете вјеровати ако вам ко буде казивао.

А кад они излажаху из синагоге јудејске, мољаху незнабошци да им се ове ријечи и у другу суботу говоре.

Када се пак скуп разиђе, многи од Јудејаца и побожних обраћеника пођоше за Павлом и Варнавом који им говораху и савјетоваху их да остану у благодати Божијој.

И у идућу суботу сабра се готово сав град да чује ријеч Божију.

А кад видјеше Јудејци толики народ, напунише се зависти, и успротивише се ријечима Павловијем противречећи и хулећи.

А Павле и Варнава смјело рекоше: Вама је најприје требало да се говори ријеч Божија; али пошто је одбацујете, и не сматрате себе достојнима вјечнога живота, ево обраћамо се незнабошцима.

Јер нам тако заповједи Господ: Поставих те за свјетлост незнабошцима, да будеш на спасење до краја земље.

А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху ријеч Господњу, и повјероваше који бјеху назначени за живот вјечни.

И ријеч Господња се распростираше по свој околини.

А Јудејци подбунише побожне и угледне жене и градске прваке, те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истјераше их из своје области.

Они пак отресоше на њих прах са ногу својих и дођоше у Иконију.

А ученици се испуњаваху радости и Духа Светога.