Ако ли се мучимо за вашу је утјеху и спасење које се постиже подношењем оних истих страдања која и ми трпимо; ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасење;

И надање је наше поуздано за вас, знајући да као што сте заједничари страдања тако сте и утјехе.

Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бијасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот;

Чак сами у себи осуду на смрт доживјесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве,

Који нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити,

Уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу због нашег благодатног дара.

Јер је ово наша хвала. свједочанство савјести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости тјелесној. него по благодати Божијој живјесмо у свијету, а особито према вама.

Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумијете, а надам се да ћете и до краја разумјети,

Као што нас унеколико и разумјесте, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса.

И у овом поуздању хтједох доћи прво вама, да другу благодат имате;

И послије вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју.

Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем. по тијелу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не?

Али је Бог вјеран, да ријеч наша вама не постаде да и не.

Јер Син Божији Исус Христос. којега ми вама проповиједасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да.

Јер колико је обећања Божијих. у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.

А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза,

Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт.

Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.