Ако се други користе вашим правом, како ли не би ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње јеванђељу Христову.

Не знате ли да они који врше свету службу од светиње се хране, и који жртвенику служе са жртвеником дијеле?

Тако и Господ заповједи да они који јеванђеље проповиједају од јеванђеља живе.

А ја од тога ништа не користих. И не написах ово да мени тако буде; јер би ми боље било умријети него да ко моју похвалу уништи.

Јер ако проповиједам јеванђеље, нема ми похвале, јер ми и обавеза налаже; и тешко мени ако не проповиједам јеванђеље.

Јер ако ово чиним од своје воље, плату имам; ако пак без своје воље, служба ми је повјерена.

Каква ми је, дакле, плата? Да благовијестећи бесплатно изложим јеванђеље Христово, да се не користим својим правом у јеванђељу.

Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем.

И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом;

Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.

Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем.

А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар.

Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете.

А сваки који се бори од свега се уздржава, они пак да добију распадљив вијенац, а ми нераспадљив.

Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије вјетар;

Него изнуравам тијело своје и савлађујем га, да проповиједајући другима не будем сам одбачен.