Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
2:1
2:2
2:3
2:4
2:5
2:10
2:11
2:12
Сербский (синод.)
Погреб убијенога. Сљепило. Прекор жени Ани.
А када дођох у дом мој и би ми предата Ана, жена моја, и Товија, син мој, на празник Педесетнице, која је света од седам недјеља, имах објед добар и сложих се да једем.
А када дођох у дом мој и би ми предата Ана, жена моја, и Товија, син мој, на празник Педесетнице, која је света од седам недјеља, имах објед добар и сложих се да једем.
И видјех много хране и рекох сину моме: Иди и доведи кога нађеш од браће наше сиромашне, који се сјећа Господа и, ево, чекам те.
И дошавши рече: Један од рода нашег задављен, бачен је на тргу.
И ја, прије него што једох, искочивши узех га у неки дом, док не зађе сунце.
И вративши се, умих се, и једох хљеб мој у туги.
И сјетих се пророштва Амосова, као што рече: Обратиће се празници ваши у жалост, и сва весеља ваша у плач; и плаках.
И када зађе сунце, отидох и ископавши (гроб), сахраних га.
Ближњи, пак, подсмијеваху се говорећи: Зар се не боји да ће бити убијен за ово дјело? И побјеже, и ево опет сахрањује мртве!
И ту ноћ по погребу вратих се и легох оскрвнављен поред зида дворишта, и лице моје бјеше откривено.
И не видјех да су птице на зиду, и кад се очи моје отворише, испустише птице топлину на очи моје, и појавише се бијеле на очима мојим. И идох к љекарима и не користише ми; Ахиахар пак ме хранио, док не оде{У неким рукописима у словенском преводу: док не одох.} у Елимаиду.
И жена моја Ана прела је вуну са женама;
И слала је господарима, а они су јој давали плату, придодавши јој и јаре.
А кад дође мени, поче викати. И ја јој рекох: Откуд јаре? Да није украдено? Врати га господарима. Јер није поштено јести украдено.
А она рече: Дато ми је на дар, као плата. И не вјеровах јој и рекох да то врати господарима, и гњевих се на њу. А она одговоривши, рече ми: Гдје су милостиње твоје и правда твоја? Гле, све је то познато о теби.