Мудровање неразумних о пролазности свега и о уживањима, о презиру праведнога. Бог створи човјека за нетрулежност.
Јер рекоше у себи мислећи неправилно: Кратак је и тужан живот наш, и нема лијека кад човјеку дође крај, и није познато да се било ко избавио од пакла.

Јер смо случајно рођени и послије овога бићемо као небивши; јер је дим дах у ноздрвама нашим, и ријеч – искра у покрету срца нашег.

Кад се она угаси, у пепео ће се тијело претворити и дух ће се разлити као лагани повјетарац.

И име ће наше бити временом заборављено, и нико се неће сјетити дјела наших; и проћи ће живот наш као трагови облака и нестаће као магла разагната сунчевим зрацима и топлотом његовом притиснута.

Јер сјенке мимоход је вријеме наше, и нема повратка из смрти наше, стога што се запечати па се нико не враћа.

Зато, хајте да уживамо добра садашња и служимо се творевином као у жару младости;

Вина драгоцјена и мирисна напојмо се, и нека нас не мимоиђе цвијет прољетњи;

Овјенчајмо се ружиним пупољцима прије него што увену;

Нека нико од нас не буде лишен своје насладе. Свуда оставимо знаке весеља, пошто је оно удио наш и насљеђе.

Потлачићемо убогог праведника, нећемо поштедјети удовица, нити ћемо се старачких застидјети сједина многољетних;

Нека наша моћ буде закон за праведност, јер оно што је немоћно показује се и бескорисно.

Поставићемо засједу праведнику, јер нам је неупотребљив и противи се нашим дјелима и изобличава наша огрјешења о Закон, и подсјећа нас на огрјешења о учење наше.

Он тврди да има знање о Богу и назива себе слугом Господњим;

Постао нам је обличитељ помисли наших; тежак нам је и кад га гледамо,

Јер није сличан другима живот његов, и другачије су стазе његове;

Ми смо лажни по његовом схватању и избјегава путеве наше као нечистоту; назива блаженом кончину праведника и горди се Богом као Оцем.

Видјећемо да ли су му ријечи истините, и испробаћемо шта ће са њим бити на крају;

Јер ако је праведник син Божји, заштитиће га и избавиће га из руку непријатеља.

Вријеђањем ћемо га провјерити и мучењем, да бисмо познали смјерност његову и испробали незлобивост његову;

На смрт нечасну осудићемо га, јер по ријечима његовим – биће заштићен.

Тако су они мислили, али су се преварили, јер их заслијепи злоба њихова,

Па не познаше тајне Божје нити се понадаше у награду за побожност, нити признаше части душама чистим.

Јер Бог створи човјека за нетрулежност и сазда га сликом сопствене вјечности;

Но завишћу ђавола смрт уђе у свијет, па је пробају они који су на његовој страни.