Бјежи од лењивца. Добра дјеца радост оцу. Не учи лудог. Чувати срце и пријатељство.
Камену нечистом сличан је лењивац и свако ће се смијати бешчашћу његовом.

Воловском измету сличан је лењивац; свак ко га се дотиче, отреса руку.

Срамота је за оца неваспитани син, и кћи (таква) на понижење бива.

Кћи разумна стећи ће себи мужа, а бестидна туга је ономе који је родио.

Оца и мужа срамоти дрска, и од обојице бива презрена.

Као музика у туги, тако је и причање у невријеме; а карање и поучавање у премудрости приличе сваком времену.

(Дјеца у добром животу имајући храну, својих родитеља сакриће неплеменитост;

Дјеца помрачена презиром и неваспитањем прљају племенитост своје родбине.){Стихови 7. и 8. налазе се само у неким рукописима Septuaginte. Латински и словенски преводи немају их. Прим. прев. }

Лијепећем глинену посуду сличан је онај који учи лудог и који подиже спавајућег из дубоког сна.

Ко прича оном што дријема, прича лудоме, и на крају ће казати: Шта је?

Над мртвацем плачи, јер је изгубио свјетлост, и над лудим плачи, јер је изгубио разум; слађе плачи над мртвим зато што се одморио; а лудог од смрти гори је зао живот.

Оплакивање мртвог (траје) седам дана, а лудог и нечасног у све дане живота њихова.

Са безумним дуго не разговарај, и неразумном не иди, чувај се од њега да не би имао терета и да се не оскврнавиш кад га будеш одбацивао; уклони се од њега, и наћи ћеш спокојство и нећеш бити ожалошћен безумљем његовим.

Од олова има ли шта теже? И које му је име, осим: луди?

Пијесак и со и жељезну руду лакше је поднијети од човјека неразумна.

Дрвена облога спојена у градњи дома потресом неће се распасти; тако и срце утврђено на расуђивању воље, кад дође вријеме, неће се уплашити.

Срце основано на расуђивању разума, као украс је пјешчани на затесаном зиду.

Подторњи на висину постављени пред вјетром неће издржати; тако и срце страшљиво на уповању лудог пред сваким страхом неће издржати.

Ко пробада око, пустиће сузу; ко пробада срце, пројавиће осјећање.

Ко баца камен на птице, одгони их, а ко срамоти пријатеља, разара пријатељство.

Против пријатеља, ако извучеш мач, не очајавај, јер има (наде) на повратак.

Против пријатеља, ако отвориш уста, не бој се, постоји помирење. Само од срамоћења и гордости, и откривања тајни и подмуклог вријеђања одбјећи ће сваки пријатељ.

Вјеру стекни у сиромаштву с ближњим, да би у добрима његовим заједно изобиловао; у вријеме туге остани уз њега да би у наслеђу његовом био му сунаследник.

Прије огња бива пара у пећи и дим; тако и прије крвопролића омраза.

Пријатеља заштитити неће ме бити срамота, и од лица његовог нећу се сакрити.

И ако ми се догоди зло због њега, свак ко то чује, чуваће се од њега.

Ко ће поставити на устима мојим стражу и на уснама мојим печат свемоћан да не отпаднем од њега, и језик мој да ме не уништи?