Човјек мудар ћути кад треба, који много прича срамоти се. Врлине граде, гријеси разграђују.
Има изобличење које није лијепо, и има ћутљиви али разуман.

Као што је добро обличити, а не гњевити се,

Тако и онај који се каје, од понижења ће се избавити.

Што је жеља евнуха да узме невиност дјевојци, то је и онај који принудом доноси судове.

Има ћутљиви који се показује мудар, и има онај који је омрзнут због много причљивости.

Има ћутљиви који не зна шта да одговори, и има ћутљиви који зна (своје) вријеме.

Човјек мудар ће ћутати до времена, а гордељивац и неразумни прескочиће вријеме.

Који много прича, осрамотиће се, и који приграбљује власт, биће омрзнут.

Има напредовање човјека у невољама, и има добитак у умањењу (њиховом).

Има давање које ти неће користити, и има давање коме је узвраћање двоструко.

Има умањење ради славе, и има које због смирења подиже главу.

Има који купује много малим, и који за то узвраћа седмоструко.

Мудар на ријечима чини себе омиљеним, док ће се благодети лудих просути.

Давање неразумног неће ти користити, јер су очи његове умјесто једнога многе (= незајажљиве);

Мало ће дати, а много ће шкодити, и отвориће уста своја као проповједник; данас ће позајмити, а сјутра тражити; омражен је човјек такав.

Луди ће рећи: Немам пријатеља и нема захвалности за добра моја;

Који једу хљеб мој – лажљива су језика; колико пута и колики ће таквог исмијати?

Оклизнуће на земљи, боље је од оног од језика, тако ће и пад злих брзо доћи.

Човјек немилостан, прича је у невријеме, у устима незнавених стално ће остати.

Од уста лудог биће одбачена (мудра) прича, јер је неће казати у право вријеме.

Има који је спријечен да гријеши због оскудице, и у успокојењу његовом неће га гристи савјест.

Има који губи душу своју због стида, и од лица неразумног изгубиће је.

Има који због стида даје обећање пријатељу, и који га стиче за непријатеља забадава.

Порок зао у човјеку је лаж, у устима незнавених за стално ће остати.

Бољи је избор крадљивац од онога који стално лаже, а оба ће пропаст наслиједити.

Својство човјека лажљива је нечасност, и срамота његова са њим је свагда.

Мудар на ријечима усавршиће себе, и човјек разуман допашће се велможама.

Ко обрађује земљу, узвисиће станове своје, и који је угодан велможама, добиће помиловање за неправду своју.

Гозбе и дарови заслепљују очи мудрих, и као узда на устима спречавају пријекор.

Премудрост скривена и благо невидљиво, која је корист од обојега?

Бољи је човјек који скрива лудост своју неголи човјек који скрива премудрост своју.