Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
1:0
1:3
1:8
1:14
1:16
1:23
1:24
1:25
1:26
1:27
см.:Притч.15:33;
1:29
Сербский (синод.)
ПРЕДГОВОР
Много шта, и то велико, дато нам је преко Закона и Пророка и преко других послије њих. Отуда треба хвалити Израиљ због знања и премудрости; као и то да не треба само они који читају да буду зналци (њих), него и онима извана мудрољубивим корисни могу бити, како говорењем тако и писањем. Дједа мој Исус потпуно се предавши читању Закона и Пророка и других отачких књига, и стекавши у њима довољно искуства, и сам је кренуо да напише нешто за наук и премудрост прикладно, да би љубитељи учења и ово упознавши, још више узнапредовали кроз живљење по Закону. Стога вас молим, читајте то са благонаклоношћу и пажњом, и опростите ако вам изгледа да смо приликом труда на превођењу у неким ријечима погријешили. Јер није исте снаге само по себи оно што је на јеврејском казано и кад буде преведено на други језик. И не само овдје, него и сам Закон и Пророци и друге (свете) књиге не малу разлику имају саме по себи (у изворнику) казиване. Дошавши, дакле, тридесет осме године за вријеме цара Евергита (Птоломеја) у Египат, и задржавши се, нађох спис испуњен не малог знања.{Недовољно јасан текст: словенски превод: обрѣтох немалагω наказания свитокъ „нађох не малога знања свитак“; руски: „нашао сам не малу разлику у знању“ (палестинских и александријских Јевреја); латински: „exemplar non parvea neque contemnendae doctrinae“; Јерусалимска Библија, француски: „une vie conforme à une haute sagesse“. Ми смо се опредијелили преводу у духу словенског и латинског. Прим. прев.} Сматрао сам крајње неопходним да и сам уложим извјестан напор и трудољубље да преведем ту књигу. Много бдења и умећа сам уложио у току тог времена да бих привео крају и издао књигу, и да би и они у расејању који воле да уче, уз припремање нарави, живјели по Закону.
Много шта, и то велико, дато нам је преко Закона и Пророка и преко других послије њих. Отуда треба хвалити Израиљ због знања и премудрости; као и то да не треба само они који читају да буду зналци (њих), него и онима извана мудрољубивим корисни могу бити, како говорењем тако и писањем. Дједа мој Исус потпуно се предавши читању Закона и Пророка и других отачких књига, и стекавши у њима довољно искуства, и сам је кренуо да напише нешто за наук и премудрост прикладно, да би љубитељи учења и ово упознавши, још више узнапредовали кроз живљење по Закону. Стога вас молим, читајте то са благонаклоношћу и пажњом, и опростите ако вам изгледа да смо приликом труда на превођењу у неким ријечима погријешили. Јер није исте снаге само по себи оно што је на јеврејском казано и кад буде преведено на други језик. И не само овдје, него и сам Закон и Пророци и друге (свете) књиге не малу разлику имају саме по себи (у изворнику) казиване. Дошавши, дакле, тридесет осме године за вријеме цара Евергита (Птоломеја) у Египат, и задржавши се, нађох спис испуњен не малог знања.{Недовољно јасан текст: словенски превод: обрѣтох немалагω наказания свитокъ „нађох не малога знања свитак“; руски: „нашао сам не малу разлику у знању“ (палестинских и александријских Јевреја); латински: „exemplar non parvea neque contemnendae doctrinae“; Јерусалимска Библија, француски: „une vie conforme à une haute sagesse“. Ми смо се опредијелили преводу у духу словенског и латинског. Прим. прев.} Сматрао сам крајње неопходним да и сам уложим извјестан напор и трудољубље да преведем ту књигу. Много бдења и умећа сам уложио у току тог времена да бих привео крају и издао књигу, и да би и они у расејању који воле да уче, уз припремање нарави, живјели по Закону.
Похвала премудрости. Она је дар Божји од искона, даје се онима који љубе јединог Премудрог и имају страх Божји.
Свака премудрост је од Господа; она са Њим пребива вавијек.
Свака премудрост је од Господа; она са Њим пребива вавијек.
Пијесак мора и капи кишне и дане вијека ко ће избројати?
Висину неба и ширину земље и бездан и премудрост ко ће истражити?
Прије свих би створена премудрост и разум премудрости је од искони.
{Нумерисање стихова је спроведено у италинском тексту, дужем од грчког. Отуда у грчком недостају извјесни бројеви, који представљају додатке (у латинском). Прим. прев.}Коријен премудрости коме се откри? И вјештине њене ко познаде?
Један је Премудри, врло страшан, онај који сједи на престолу својему.
Сам Господ је сазда и видје и изброја је и изли је на сва дјела своја,
Са сваким тијелом по давању своме, и даде је онима који га љубе.
Страх Господњи је слава и похвала, и весеље и вијенац радости.
Страх Господњи насладиће срце и даће весеље и радост и дуговјечност.
Ономе који се боји Господа добро ће бити на пошљетку, и у дан скончања свога биће благословен.{13. словенски: „Страх Господњи дар је од Господа и на стазе љубави поставља.“ 14. латински, словенски: „Љубав Господу – славна је Премудрост, и коме се јавља, раздјељује је у виђењу себе самога (лат.) и познању својих величанстава.”}
Почетак премудрости је бојати се Господа, и са вјернима у материци заједно би створена.
Међу људима свила је гнијездо, темељ вјечни, и породу њиховом повјериће се,
Изобиље премудрости је бојати се Господа, и опиће такве плодовима својим.
Сав дан њихов испуниће свим што желе, и оставе њихове – родом својим.
Вијенац премудрости страх је Господњи, који цвјета миром и оздрављењем.
Господ је видје и изброја, и изли је као науку и знање разума, и узвиси славу оних који се ње држе.
Коријен премудрости је бојати се Господа, а гране су њене дуг живот.
Страх Господњи одгони гријехе, ко истраје у њему, одвратиће гњев (Божји).{Овог 21. стиха има у словенском преводу и у неким рукописима превода Седамдесеторице. Прим. прев.}
Неће се моћи неправедни гњев оправдати, јер напад гњева на човјека, пад му је.
Дуготрпјељиви ће до времена издржати, а онда ће му бити узвраћено весељем.
До времена ће сакрити ријечи своје, па ће онда уста вјерних приповиједати разборитост његову.
У ризницама премудрости су поуке знаности, а грјешнику је мрзост богопоштовање.
Зажелиш ли премудрост, држи се Заповијести, и Господ ће ти је подарити.
Јер страх Господњи је премудрост и наук, а мила му је вјера и кротост.
Не буди непослушан страху Господњем, и не приступај му срца дволична.
Не буди лицемјеран пред устима човјечјим и пази на усне своје.
Не узноси себе, да не би пао и да не би навео на душу своју бешчашће, и откриће Господ тајне твоје и посред сабрања обориће те, јер ниси приступио са страхом Господњим и срце ти је пуно лукавства.