Азбука веры » Библија » Књига о Рути » гл.3

Књига о Рути, Поглавље 3

Толкования

Толкования главы

3:1

см.:Руфь.1:9;

3:2

см.:Руфь.2:8;

3:3

см.:2Цар.12:20;2Пар.28:15;Пс.103:15;

3:4

3:5

см.:Исх.19:8;Тов.5:1;

3:6

3:7

3:8

3:9

см.:Иез.16:8;Втор.25:5;

3:10

см.:Суд.17:2;Руфь.2:20;

3:11

3:12

3:13

3:14

см.:2Кор.8:21;

3:15

3:16

3:17

3:18

см.:2Кор.1:17;

Сербский (синод.)

Языки

Рута слуша Нојеминин савјет.
Потом рече јој Нојемина, свекрва њезина: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починка да би ти добро било?

Ево, није ли нам род Воз код којега си била с дјевојкама његовијем? Ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.

Умиј се, дакле, и намажи се и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.

Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.

А Рута јој рече: Што ми год кажеш, учинићу.

И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.

А Воз, једавши и пивши и провеселивши се, отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.

А кад би око поноћи, трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.

И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута, слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми † осветник.

А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве: што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.

Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.

Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.

Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.

И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би, кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.

И рече: Овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.

А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.