Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.

Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.

Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.

Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.

А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,

А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.

Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.

Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.

Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.

Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:

Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.

Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.

Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.

Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.

Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?

Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.

Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;

Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.

То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.

Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.

Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,

Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.

Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?

А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?

Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.

И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.

А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.

Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.

А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.

Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.