Који разликује дане. Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу; и који не једе, Господу не једе и благодари Богу.

Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи:

Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо.

Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима.

А ти. зашто осуђујеш брата свога? Или ти, зашто ниподаштаваш брата свога? Јер ћемо сви предстати суду Христовом.

Јер је писано: Жив сам ја, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик исповиједиће Бога.

Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе.

Зато да не осуђујемо више један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан.

Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто.

Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умрије.

Нека се, дакле, не хули на вашс добро.

Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме.

Јер који овим служи Христу, угодан је Богу и људима вриједан.

Старајмо се, дакле, за оно што доприноси миру, и узајамном напретку.

Не руши дјело Божије због јела, јер је све чисто; него је зло за човјека који једе са спотицањем.

Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби.

Ти имаш вјеру? Имај је сам за себе пред Богом. Блажен је онај ко не осуђује себе за оно што нађе за добро.

А који сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а све што није од вјере гријех је.