^10:1 Јадиковање због нестизања Божије помоћи против обијести безбожникове и молитва за спасење подјармљених.
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

^10:2 С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.

^10:3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

^10:4 Безбожник у обијести својој не мари за Господа: „он не види.“ Нема Бога у мислима његовијем.

^10:5 Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

^10:6 У срцу својем вели: „Нећу посрнути; зло неће доћи нигда.“

^10:7 Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.

^10:8 Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

^10:9 Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши у мрежу своју.

^10:10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

^10:11 Каже у срцу своме: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда.“

^10:12 Устани, Господе! Дигни руку своју, не заборави невољнијех.

^10:13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

^10:14 Ти видиш, јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.

^10:15 Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.

^10:16 Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.

^10:17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

^10:18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.

^11:0 Притијешњен од својих непријатеља, Давид се узда у Господа.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^11:1 У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: „Лети у гору као птица;

^11:2 Јер, ево, грјешници натегоше лук, запеше стријелу своју за тетиву, да из мрака стријељају праве срцем.

^11:3 Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?“

^11:4 Господ је у светом двору свом, † пријесто је Господњи на небесима; очи његове гледају; вјеђе његове испитују синове човјечије.

^11:5 Господ испитује праведнога; а безбожнога и којему је мило чинити зло ненавиди душа његова.

^11:6 Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора; и огњени вјетар биће им дио из чаше;

^11:7 Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће његово видјети праведници.

^12:0 Јадиковање због нестајања побожних и обијести злих. Уздање у Божију помоћ.
Начелнику пјевачком. Уза справу од осам жица. Псалам Давидов.

^12:1 Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим.

^12:2 Лаж говоре један другоме, уснама лажљивијем говоре из срца дволична.

^12:3 Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

^12:4 Људе који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

^12:5 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе.

^12:6 Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

^12:7 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека.

^12:8 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.

^13:0 Чежња за дугоочекиваном помоћи под притиском непријатеља. Чврсто уздање у Божију милост.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^13:1 Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

^13:2 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

^13:3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просвијетли очи моје да не заспим на смрт.

^13:4 Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га. Да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

^13:5 А ја се уздам у милост твоју; радоваће се срце моје за спасење твоје.

^13:6 Пјеваћу Господу који ми добро чини.

^14:0 Уздисање за ослобођењем од опште покварености људи.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^14:1 Рече безумник у срцу својем: Нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова; нема никога добро да твори.

^14:2 Господ погледа с неба на синове човјечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

^14:3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога.

^14:4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, не призивају Господа?

^14:5 Ондје ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

^14:6 Смијете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

^14:7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

^15:0 Ко ће опстати пред Богом?
Псалам Давидов.

^15:1 Господе, ко може сједјети у сјеници твојој? Ко може наставати на светој гори твојој?

^15:2 Ко ходи без мане, твори правду и говори истину из срца својега;

^15:3 Ко не опада језиком својим, не чини другоме зла, и не ружи ближњега својега;

^15:4 Ко не гледа онога кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;

^15:5 Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога. Ко овако ради, неће посрнути довијека.

^16:0 Добро нашљедство светих и њихово спасење од смрти.
Запис Давидов.

^16:1 Чувај ме, Боже, јер се у те уздам.

^16:2 Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим тебе.

^16:3 У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.

^16:4 Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја.

^16:5 Господ је мој дио нашљедства и чаше; ти подижеш достојање моје.

^16:6 Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.

^16:7 Благосиљам Господа који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи што је у мени.

^16:8 Свагда видим пред собом Господа; он ми је с десне стране да не посрнем.

^16:9 Тога ради радује се срце моје и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;

^16:10 Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да Светац твој види трулење.

^16:11 Показаћеш ми пут животни; обиље је радости пред лицем твојим, утјеха у десници твојој довијека.

^17:0 Молитва праведникова ради спасења од лукавства моћних и богатих непријатеља.
Молитва Давидова.

^17:1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.

^17:2 Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.

^17:3 Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

^17:4 Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.

^17:5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

^17:6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити, Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј ријечи моје.

^17:7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој.

^17:8 Чувај ме као зјеницу ока; сјеном крила својих заклони ме

^17:9 Од безбожника који на ме нападају, од непријатеља душе моје који су ме опколили.

^17:10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

^17:11 Изагнавши ме, опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

^17:12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.

^17:13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

^17:14 Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.

^17:15 А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.