^59:0 Молитва за помоћ Божију против замки пакосних непријатеља.
Начелнику пјевачком. Немој погубити. Запис Давидов, кад Саул посла да чувају кућу да би га убили.

^59:1 Изави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од онијех што устају на ме, заклони ме.

^59:2 Избави ме од онијех који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.

^59:3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без гријеха мојега, Господе.

^59:4 Без кривице моје стјечу се и оружају се; устани за мене и гледај.

^59:5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.

^59:6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.

^59:7 Ево, руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?

^59:8 Али ти ћеш се, Господе, смијати њима и посрамити све ове народе.

^59:9 Они су јаки, али ја на тебе погледам, јер си ти Бог чувар мој.

^59:10 Бог који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.

^59:11 Немој их побити да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,

^59:12 За гријех уста њиховијех; за ријечи језика њихова; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

^59:13 Распи у гњеву, распи, да их нема; и нека познаду да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.

^59:14 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.

^59:15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.

^59:16 А ја ћу пјевати силу твоју, рано ујутру гласити милост твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.

^59:17 Сило моја, теби ћу пјевати, јер си ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.

Молитва у вријеме рата.

^60:0Начелнику пјевачком. Уз музикалну справу сусан едут. Запис Давидов. За учење

; кад војева са Сиријом месопотамском и са Сиријом совском, и кад Јоав враћајући се поби дванаест тисућа Идумејаца на Сланом пољу.

^60:1 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас.

^60:2 Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха.

^60:3 Дао си народу својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо.

^60:4 Подигни заставу за оне који те се боје, да утеку од лука,

^60:5 Да се избаве мили твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

^60:6 Бог рече у светињи својој: Веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.

^60:7 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој,

^60:8 Моав чаша моја из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Пјевај ми, Филистејска земљо!

^60:9 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

^60:10 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

^60:11 Дај нам помоћ у тјескоби. А одбрана је човјечија узалуд.

^60:12 Богом смо јаки; он гази непријатеље наше.

^61:0 Молитва потиштеног цара.
Начелнику пјевачком. Уз жице. Псалам Давидов.

^61:1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

^61:2 Од краја земље вичем к теби кад клону срце моје. Изведи ме на гору гдје се не могу попети.

^61:3 Јер си ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

^61:4 Да живим у стану твом довијека, и починем под кровом крила твојих.

^61:5 Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име твоје.

^61:6 Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено.

^61:7 Нека царује довијека пред Богом; заповједи милости и истини нека га чувају.

^61:8 Тако ћу пјевати имену твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан.

^62:0 Уздање у Бога. Ништавило човјечије.
Начелнику пјевача Идутунових. Псалам Давидов.

^62:1 Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!

^62:2 Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

^62:3 Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

^62:4 Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.

^62:5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему надање моје.

^62:6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

^62:7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

^62:8 Народе, уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.

^62:9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж; да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.

^62:10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

^62:11 Једном рече Бог и више пута чух да је крјепост у Бога.

^62:12 И у тебе је, Господе, милост, јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.

^63:0 Чежња за Богом.
Псалам Давидов, кад бијаше у пустињи Јудејској.

^63:1 Боже, ти си Бог мој, к теби раним. Жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.

^63:2 Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.

^63:3 Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;

^63:4 Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.

^63:5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.

^63:6 Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.

^63:7 Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.

^63:8 Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.

^63:9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

^63:10 Изгинуће од мача и допашће лисицама.

^63:11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

^64:0 Молитва Давидова Господу да га заштити од опадача.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^64:1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој.

^64:2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

^64:3 Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима које задају ране,

^64:4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

^64:5 Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видјети?

^64:6 Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека, дубоко је.

^64:7 Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада.

^64:8 Обориће један другога језиком својим. Ко их год види, бјежаће од њих.

^64:9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово.

^64:10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца.

^65:0 Захвална пјесма народа Божијега за духовне и тјелесне дарове.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов. Пјесма.

^65:1 У теби је уздање, Боже, теби припада хвала на Сиону, и теби се извршују завјети.

^65:2 Ти слушаш молитву; к теби долази свако тијело.

^65:3 Безакоња ме притискују, ти ћеш очистити гријехе наше.

^65:4 Благо ономе кога избираш и примаш, да живи у двору твом! Наситићемо се добром дома твојега, светињом цркве твоје.

^65:5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свијех крајева земаљских, и народа преко мора далеко.

^65:6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,

^65:7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њиховијех и буну по народима!

^65:8 Боје се твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером ти будиш да слави тебе.

^65:9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.

^65:10 Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.

^65:11 Ти вјенчаваш годину којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти.

^65:12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.

^65:13 Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају.

^66:0 Захвалност Богу што је мудро водио народ свој.
Начелнику пјевачком. Пјесма. Псалам.

^66:1 Покликни Богу, сва земљо!

^66:2 Запјевајте славу имену његову, дајте му хвалу и славу.

^66:3 Реците Богу: Како си страшан у дјелима својим! Због велике силе твоје ласкају ти непријатељи твоји.

^66:4 Сва земља нек се поклони теби и поје теби, нека поје имену твојему.

^66:5 Ходите и видите дјела Бога страшнога у дјелима својим над синовима људским.

^66:6 Он је претворио море у сухоту, † преко ријеке пријеђосмо ногама; ондје смо се веселили о њему;

^66:7 Влада силом својом увијек, очи његове гледају на народе. Бунтовници, да се нијесте подигли!

^66:8 Благосиљајте, народи, Бога нашега, и гласите хвалу њему.

^66:9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.

^66:10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.

^66:11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.

^66:12 Дао си нас у јарам човјеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.

^66:13 Ући ћу у дом твој са жртвама што се сажижу, извршићу ти завјете своје,

^66:14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тјескоби мојој.

^66:15 Жртве паљенице претиле ћу ти принијети с димом од претилине овнујске, принијећу ти теоце с јарићима.

^66:16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.

^66:17 К њему завиках устима својим, и језиком својим прославих га.

^66:18 Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

^66:19 Али Бог услиши, прими глас мољења мојега.

^66:20 Благословен Бог који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

^67:0 Прослављање Бога због благослова који је излио на све народе.
Начелнику пјевачком. Уз жице. Псалам. Пјесма.

^67:1 Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим,

^67:2 Да би се знао на земљи пут твој, по свима народима спасење твоје.

^67:3 Да те славе народи, Боже, да те славе сви народи!

^67:4 Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш.

^67:5 Да те славе народи, Боже, да те славе сви народи!

^67:6 Земља даде плод свој; да нас благосиља Бог, Бог наш!

^67:7 Да нас благосиља Бог, и да га се боје сви крајеви земаљски!

^68:0 Пјесма о Божијој побједи.
Начелнику пјевачком. Давидов Псалам. Пјесма.

^68:1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи његови, и побјећи ће од лица његова који мрзе на њ.

^68:2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега.

^68:3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

^68:4 Појте Богу, попијевајте имену његову; равните пут ономе што иде преко пустиње; Господ му је име, радујте му се.

^68:5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светоме стану свом.

^68:6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на мјеста обилна, а непокорни живе гдје је суша.

^68:7 Боже, кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

^68:8 3емља се тресијаше, и небо се растапаше од лица Божијега, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљева.

^68:9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање твоје, ти си га кријепио.

^68:10 Стадо твоје живљаше ондје; по доброти својој, Боже, ти си готовио храну јадноме.

^68:11 Господ даје ријеч; гласника велико је мноштво.

^68:12 Цареви над војскама бјеже, бјеже, а која сједи дома, дијели плијен.

^68:13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица којој су крила посребрена, а перје јој се златни.

^68:14 Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снијег на Селмону.

^68:15 Гора је Васанска гора Божија; гора је Васанска гора хумовита.

^68:16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево, гора на којој омиље Богу живјети, и на којој ће Господ живјети довијека.

^68:17 Кола Божијих има сила, тисуће тисућа. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

^68:18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овдје наставаш, Господе Боже!

^68:19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

^68:20 Овај Бог наш је Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

^68:21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато тјеме онога који остаје у безакоњу својем.

^68:22 Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

^68:23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

^68:24 Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

^68:25 Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

^68:26 „На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљева!“

^68:27 Ондје млади Венијамин, старјешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

^68:28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

^68:29 У цркви твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

^68:30 Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

^68:31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

^68:32 Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу,

^68:33 Који сједи на небесима небеса исконских. Ево, грми гласом јаким.

^68:34 Дајте славу Богу; величанство је његово над Израиљем и сила његова на облацима.

^68:35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог!

^69:0 Слуга Господњи у великој невољи.
Начелнику пјевачком. Уз музикалну справу сосаним. Псалам Давидов.

^69:1 Помози ми, Боже, јер дође вода до гуше.

^69:2 Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

^69:3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога.

^69:4 Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим.

^69:5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе.

^69:6 Немој да се постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже тебе, Боже Израиљев!

^69:7 Јер због тебе подносим ругање, и срамота попаде лице моје.

^69:8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

^69:9 Јер ревност за кућу твоју једе ме, и † ружења онијех који тебе руже падају на ме.

^69:10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

^69:11 Умјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

^69:12 O мени се разговарају сједећи на вратима, пијући вино пјевају ме.

^69:13 А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје.

^69:14 Извади ме из глиба да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

^69:15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега.

^69:16 Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

^69:17 Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

^69:18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

^69:19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји.

^69:20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим.

^69:21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

^69:22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

^69:23 Нека им потамне очи њихове да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

^69:24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме!

^69:25 Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи.

^69:26 Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио.

^69:27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје.

^69:28 Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани.

^69:29 А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони.

^69:30 Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали.

^69:31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

^69:32 Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше.

^69:33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

^69:34 Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

^69:35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га.

^69:36 И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему, и који љубе име његово, наставаће на њему.

^70:0 Молба Давидова за помоћ против његових непријатеља.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов. За спомен.

^70:1 Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш!

^70:2 Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек уступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

^70:3 Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха!

^70:4 Нек се тјеше и веселе тобом који траже тебе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог!

^70:5 А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не часи!

^71:1 Молитва за Божију милост у старости.
У тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном.

^71:2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.

^71:3 Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти град мој и крјепост моја.

^71:4 Боже мој, узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.

^71:5 Јер си ти надање моје, Господ је поуздање моје од младости моје. ,

^71:6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје ти си бранич мој; тобом се хвалим свагда.

^71:7 Чудо сам многима, а ти си уточиште моје јако.

^71:8 Уста су моја пуна хвале твоје, славе твоје сваки дан.

^71:9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.

^71:10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,

^71:11 Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.

^71:12 Боже, не буди далеко од мене; Боже мој, похитај ми у помоћ.

^71:13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!

^71:14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале теби.

^71:15 Уста ће моја казивати правду твоју, сваки дан доброчинства твоја, јер им † не знам броја.

^71:16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само твоју правду.

^71:17 Боже, Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса твоја.

^71:18 Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу твоју натражју, свој омладини силу твоју,

^71:19 Правда је твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као ти?

^71:20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.

^71:21 Много си ме пута подизао и понављао утјехе.

^71:22 И ја те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам ти у гусле, свече Израиљев!

^71:23 Радују се уста моја кад пјевам теби, и душа моја коју си избавио.

^71:24 И језик мој сваки дан казује правду твоју; јер су постиђени и посрамљени који ми траже зла.

^72:0 Похвала миротворцу цару и његовој владавини.
Псалам Соломонов.

^72:1 Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину цареву:

^72:2 Он ће судити народу твојему по правди, и невољницима твојим по правици.

^72:3 Родиће народу горе миром, и хумови правдом.

^72:4 Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,

^72:5 Бојаће се тебе док је сунца и мјесеца, од кољена до кољена.

^72:6 Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.

^72:7 Процвјетаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече мјесеца.

^72:8 Владаће од мора до мора, и од ријеке до крајева земаљских.

^72:9 Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.

^72:10 Цареви тарсиски и острвљани донијеће даре, цареви шавски и савски даће данак.

^72:11 Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.

^72:12 Јер ће избавити убогога који цвили, и невољнога који нема помоћника.

^72:13 Биће милостив ништему и убогом, и душе ће јаднима спасти.

^72:14 Од пријеваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовима.

^72:15 Они ће добро живјети, и донијеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.

^72:16 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њезино као ливанска шума, и по градовима цвјетаће људи као трава на земљи.

^72:17 Име ће његово бити увијек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.

^72:18 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!

^72:19 И благословено славно име његово увијек! Славе његове напуниће се сва земља. Амин и амин.

^72:20 Свршише се молитве Давида, сина Јесејева.

^73:0 Срдња и утјеха праведникова кад гледа срећу безбожникову.
Псалам Асафов.

^73:1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

^73:2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

^73:3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

^73:4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.

^73:5 На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.

^73:6 Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.

^73:7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

^73:8 Подсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

^73:9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

^73:10 И зато се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.

^73:11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

^73:12 Па, ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

^73:13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

^73:14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

^73:15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

^73:16 И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

^73:17 Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

^73:18 Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

^73:19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

^73:20 Као сан кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

^73:21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

^73:22 Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом.

^73:23 Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.

^73:24 По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.

^73:25 Кога имам на небу, и с тобом ничега нећу на земљи.

^73:26 Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.

^73:27 Јер ево који одступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе.

^73:28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја.

^74:0 Тужбалица кад се обесвети светиња.
Наук Асафов.

^74:1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?

^74:2 Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона на којој си се населио.

^74:3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

^74:4 Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају умјесто наших обичаја.

^74:5 Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.

^74:6 Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.

^74:7 Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши, оскврнише стан имена твојега.

^74:8 Рекоше у срцу својем: Потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.

^74:9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

^74:10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?

^74:11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих и истријеби их.

^74:12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

^74:13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

^74:14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

^74:15 Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.

^74:16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.

^74:17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио.

^74:18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје.

^74:19 Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих за свагда.

^74:20 Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

^74:21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје.

^74:22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан!

^74:23 Не заборави обијести непријатеља својих, вике коју једнако дижу противници твоји!

^75:0 Бог је судија охолима.
Начелнику пјевачком. Немој погубити. Псалам Асафов. Пјесма.

^75:1 Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име твоје. За тебе казују чудеса твоја.

^75:2 „Кад видим да је вријеме, судићу право.

^75:3 Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине.“

^75:4 Кажем хвалишама: Не хвалите се; и безаконицима: Не дижите рога.

^75:5 Не дижите увис рога својега, не говорите тврдоглаво.

^75:6 Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада, ни од пустиње;

^75:7 Него је Бог судија, једнога понижује а другога узвисује.

^75:8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи.

^75:9 А ја ћу казивати довијека, певаћу Богу Јаковљеву.

^75:10 „Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се.“

^76:0 Величина небеског судије.
Начелнику пјевачком. Уз жице. Псалам Асафов. Пјесма.

^76:1 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име његово.

^76:2 У Салиму је стан његов, и насеље његово на Сиону.

^76:3 Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат.

^76:4 Ти си свијетао, дивнији од гора хајдучких.

^76:5 Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.

^76:6 Од пријетње твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ.

^76:7 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем твојим кад се разгњевиш?

^76:8 С неба јављаш суд; земља се препада и мучи,

^76:9 Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи.

^76:10 И гњев људски обраћа се у славу теби, кад се једном опашеш гњевом.

^76:11 Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око њега, носите даре страшноме.

^76:12 Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским.

^77:0 Утјеха у милости коју је Бог раније чинио својем народу.
Начелнику пјевача Идутунових. Асафов псалам.

^77:1 Глас мој иде к Богу и ја призивам њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.

^77:2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.

^77:3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

^77:4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам и не могу говорити.

^77:5 Пребрајам старе дане и године од вијекова.

^77:6 Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

^77:7 „Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?

^77:8 Зар је за свагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?

^77:9 Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?“

^77:10 И рекох: Жалосна је за мене ова промјена деснице Вишњега.

^77:11 Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.

^77:12 Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;

^77:13 Боже, пут је твој свети; који је Бог тако велик као Бог наш?

^77:14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

^77:15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

^77:16 Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде и устрепташе, и бездане се задрмаше.

^77:17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.

^77:18 Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васељени, земља се тресијаше и њихаше.

^77:19 По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.

^77:20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

^78:0 Вјерност Божија у вођењу његовог непослушног народа кроз историју.
Наук Асафов.

^78:1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.

^78:2 Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

^78:3 Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

^78:4 Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу, и силу његову и чудеса која је учинио.

^78:5 Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;

^78:6 Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

^78:7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;

^78:8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.

^78:9 Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.

^78:10 Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити.

^78:11 Заборавише дјела његова, и чудеса која им је показао,

^78:12 Како пред оцима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

^78:13 Раздвоји море и проведе их, од воде начини зид;

^78:14 И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;

^78:15 Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

^78:16 Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

^78:17 Али они још једнако гријешише њему, и гњевише Вишњега у пустињи.

^78:18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

^78:19 И викаше на Бога, и рекоше: „Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?

^78:20 Ево, Он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? Хоће ли и меса поставити народу својему?“

^78:21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.

^78:22 Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.

^78:23 Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,

^78:24 И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

^78:25 Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

^78:26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

^78:27 И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

^78:28 Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

^78:29 И наједоше се и даде им што су жељели.

^78:30 Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем.

^78:31 Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

^78:32 Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем.

^78:33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

^78:34 Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога;

^78:35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи избавитељ њихов.

^78:36 Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.

^78:37 А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову.

^78:38 Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје.

^78:39 Опомињаше се да су тијело, вјетар који пролази и не враћа се.

^78:40 Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!

^78:41 Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.

^78:42 Не сјећаше се руке његове, и дана у који их избави из невоље,

^78:43 У који учини у Мисиру знаке своје, и чудеса своја на пољу Соану;

^78:44 И поврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

^78:45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

^78:46 Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

^78:47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

^78:48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

^78:49 Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

^78:50 Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

^78:51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

^78:52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

^78:53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а † непријатеље њихове затрпа море.

^78:54 И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору коју задоби десница његова.

^78:55 Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.

^78:56 Али они кушаше и срдише Бога вишњега, и уредаба његовијех не сачуваше.

^78:57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

^78:58 Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.

^78:59 Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.

^78:60 Остави насеље своје у Силому, шатор у којем живљаше с људима.

^78:61 И оправи у ропство славу своју, и красоту своју у руке непријатељеве.

^78:62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.

^78:63 Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;

^78:64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

^78:65 Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

^78:66 И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

^78:67 И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

^78:68 Него изабра кољено Јудино, гору Сион која му омиље.

^78:69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека.

^78:70 И изабра Давида, слугу својега, и узе га од торова овчијих,

^78:71 И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља.

^78:72 И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.

^79:0 Јадање над разорењем Јерусалима.
Псалам Асафов.

^79:1 Боже, незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју, Јерусалим претворише у зидине.

^79:2 Трупље слуга твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца твојих звијерима земаљским.

^79:3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.

^79:4 Постадосмо подсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

^79:5 Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост твоја горјети као огањ?

^79:6 Излиј гњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивају твојега имена.

^79:7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

^79:8 Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретнеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

^79:9 Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега.

^79:10 3ашто да говоре незнабошци: Гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга твојих!

^79:11 Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти.

^79:12 Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење којим те ружише, Господе!

^79:13 А ми, народ твој и овце паше твоје, довијека ћемо тебе славити, и од кољена на кољено казивати хвалу твоју.

^80:0 Молитва за Израиљ – чокот Божији.
Начелнику пјевачком. Уз музикалну справу сосаним едут. Асафов псалам.

^80:1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!

^80:2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.

^80:3 Боже, поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

^80:4 Господе, Боже над војскама, докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој?

^80:5 Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.

^80:6 Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.

^80:7 Боже над војскама, поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

^80:8 Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.

^80:9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле и заузе сву земљу.

^80:10 Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.

^80:11 Пустио је лозе своје до мора, и огранке своје до ријеке.

^80:12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

^80:13 Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.

^80:14 Боже над војскама, обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

^80:15 Сад онај који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи!

^80:16 Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде.

^80:17 Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи!

^80:18 И нећемо одступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.

^80:19 Господе, Боже над војскама, поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!

^81:0 Истинско празновање.
Начелнику пјевачком. Уз гетску справу. Псалам Асафов.

^81:1 Радујте се Богу који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.

^81:2 Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

^81:3 Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.

^81:4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.

^81:5 За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух:

^81:6 „Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

^81:7 У невољи си ме призвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

^81:8 Слушај, народе мој, и засвједочићу ти; Израиљу, о кад би ме послушао:

^81:9 Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.

^81:10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

^81:11 Али не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за ме.

^81:12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

^81:13 О, кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путовима мојим!

^81:14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

^81:15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;

^81:16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.“

^82:0 У говору Господ пријети неправедним властима.
Псалам Асафов.

^82:1 Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

^82:2 „Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

^82:3 Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.

^82:4 Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

^82:5 Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

^82:6 Рекох: Богови сте, и синови Вишњега сви.

^82:7 Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете.“

^82:8 Устани, Боже, суди земљи; јер су твоји по нашљедству сви народи.

^83:0 Молитва за помоћ против савеза непријатеља Израиљевих.
Пјесма. Псалам Асафов.

^83:1 Боже, немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!

^83:2 Јер, ево, непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.

^83:3 По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.

^83:4 Рекоше: Ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

^83:5 Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише:

^83:6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

^83:7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

^83:8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.

^83:9 Учини им онако као Мадијаму, као † Сисари, као Јавину на потоку Кисону,

^83:10 Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

^83:11 Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као † са Зевејем и Салманом.

^83:12 Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

^83:13 Боже мој, заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.

^83:14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

^83:15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

^83:16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!

^83:17 Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!

^83:18 И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.

^84:0 Чежња за светињом.
Начелнику пјевачком. Уз гетску справу. Псалам синова Корејевих.

^84:1 Како су мили станови твоји, Господе над силама.

^84:2 Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.

^84:3 И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!

^84:4 Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.

^84:5 Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји!

^84:6 Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.

^84:7 Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.

^84:8 Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев!

^84:9 Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника својега!

^84:10 Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.

^84:11 Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.

^84:12 Господе над силама, благо човјеку, који се у те узда!

^85:0 Молба да Господ опет благослови народ према којем је раније био милостив.
Начелнику пјевачком. Псалам синова Корејевих.

^85:1 Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.

^85:2 Опростио си неправду народу својему, покрио си све гријехе његове.

^85:3 Уставио си сву јарост своју, ублажио жестину гњева својега.

^85:4 Поврати нас, Боже спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.

^85:5 Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев свој од кољена на кољено?

^85:6 Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ твој радовао о теби?

^85:7 Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.

^85:8 Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу својему и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к њему.

^85:9 Да, близу је онијех који га се боје помоћ његова, да би населио славу у земљи нашој!

^85:10 Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

^85:11 Истина ће никнути из земље, и правда ће с неба приникнути.

^85:12 И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

^85:13 Правда ће пред њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.

^86:0 Молитва у великој невољи.
Молитва Давидова.

^86:1 Пригни, Господе, ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

^86:2 Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда.

^86:3 Смилуј се на ме, Господе, јер к теби вичем вас дан.

^86:4 Развесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју.

^86:5 Јер си ти, Господе, добар и милосрдан, и веома милостив свима који те призивају.

^86:6 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега.

^86:7 У дан туге своје призивам те, јер ћеш ме услишити.

^86:8 Нема међу боговима таквога какав си ти, Господе, и нема дјела таквијех каква су твоја.

^86:9 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје.

^86:10 Јер си ти велик и твориш чудеса; ти си један Бог.

^86:11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена твојега.

^86:12 Славићу те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име твоје довијека.

^86:13 Јер је милост твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега.

^86:14 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.

^86:15 Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

^86:16 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози сину слушкиње своје;

^86:17 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се што си ми, Господе, помогао и утјешио ме.

^87:0 Сион се велича што је обратио многобошце.
Псалам синова Корејевих. Пјесма.

^87:1 Што је сам основао на горама светијем,

^87:2 Врата Сионска љуби Господ више свијех станова Јаковљевијех,

^87:3 Славно казују за тебе, граде Божји!

^87:4 „Међу оне који ме знају, бројићу Мисир и Вавилон. Гле, и Филистеји и Тир с Етиопском ондје су се родили.“

^87:5 O Сиону ће се говорити: Тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га.

^87:6 Господ ће у пријепису народа завикати: Овај се родио у њему.

^87:7 И који пјевају и веселе се: сви су извори моји у теби!

^88:0 Молитва у тешком искушењу и у смртној опасности.
Пјесма. Псалам синова Корејевих. Начелнику пјевачком, да се пјева уза свиралу. Наук Емана од племена Зарина.

^88:1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

^88:2 Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

^88:3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

^88:4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

^88:5 Као међу мртве бачен, као убијени који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

^88:6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

^88:7 Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

^88:8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

^88:9 Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

^88:10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и тебе славити?

^88:11 Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у труљењу?

^88:12 Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

^88:13 Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

^88:14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

^88:15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

^88:16 Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

^88:17 Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

^88:18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

^89:0 Утјеха за Давидов дом у Божијем обећању.
Наук Етана од племена Зарина.

^89:1 Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

^89:2 Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју рекавши:

^89:3 „Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

^89:4 Довијека ћу утврђивати сјеме твоје, и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.“

^89:5 Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

^89:6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

^89:7 Богу се ваља клањаги на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

^89:8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

^89:9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

^89:10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

^89:11 Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васељену и што је год у њој.

^89:12 Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

^89:13 Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

^89:14 Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

^89:15 Благо народу који зна трубну поклич, Господе! У свјетлости лица твојега они ходе;

^89:16 Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвисују се.

^89:17 Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвисује се рог наш.

^89:18 Јер је од Господа одбрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

^89:19 Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

^89:20 Нађох Давида, слугу својега, светим уљем својим помазах га.

^89:21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

^89:22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

^89:23 Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

^89:24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

^89:25 Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

^89:26 Он ће ме звати: Ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

^89:27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

^89:28 Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

^89:29 Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

^89:30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

^89:31 Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

^89:32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

^89:33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

^89:34 Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

^89:35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

^89:36 Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

^89:37 Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима.“

^89:38 А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

^89:39 Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

^89:40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

^89:41 Плијене га сви који пролазе онуда, поста подсмијех у сусједа својијех.

^89:42 Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

^89:43 Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

^89:44 Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

^89:45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

^89:46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

^89:47 Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

^89:48 Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

^89:49 Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

^89:50 Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

^89:51 Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

^89:52 Благословен Господ увијек! Амин, амин.

^90:0 Бог је вјечан, грјешни људи су пролазни. Молитва за милост.
Молитва Мојсија, човјека Божијега.

^90:1 Господе, ти си нам уточиште од кољена до кољена.

^90:2 Прије него се горе родише и сазда се земља и васељена, и од вијека и до вијека ти си Бог.

^90:3 Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: Вратите се синови људски!

^90:4 Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи кад мине, и као стража ноћна.

^90:5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, † као трава која рано вене,

^90:6 Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.

^90:7 Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.

^90:8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.

^90:9 Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.

^90:10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: И сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.

^90:11 Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?

^90:12 Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

^90:13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

^90:14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

^90:15 Обрадуј нас према данима у које си нас мучио, и према годинама у које смо гледали невољу.

^90:16 Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.

^90:17 Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.

^91:1 Свемогући Бог је заштита у свима опасностима.
Који живе у заклону Вишњега, у сјену Свемогућега почива.

^91:2 Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој у којега се уздам.

^91:3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

^91:4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

^91:5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле која лети дању,

^91:6 Помора који иде по мраку, болести која у подне мори.

^91:7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

^91:8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

^91:9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

^91:10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

^91:11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

^91:12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

^91:13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

^91:14 „Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га кад је познао име моје.

^91:15 Призваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

^91:16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје.“

^92:0 Славопој Богу који кажњава безбожнике и благосиља праведнике.
Псалам. Пјесма за суботу.

^92:1 Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену твојему, Вишњи,

^92:2 Јављати јутром милост твоју, и истину твоју ноћу,

^92:3 Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

^92:4 Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.

^92:5 Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.

^92:6 Безумник не зна, и незналица не разумије тога.

^92:7 Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека.

^92:8 А ти си, Господе, висок увијек.

^92:9 Јер, ево, непријатељи твоји, Господе, јер, ево, непријатељи твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

^92:10 А мој рог ти узвисујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем.

^92:11 И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима који устају на мене, слушају уши моје.

^92:12 Праведник се зелени као палма, као кедар на Ливану узвисује се.

^92:13 Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашега;

^92:14 Родни су и у старости, једри и зелени,

^92:15 Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у њему неправде.

^93:1 Величанство Царства Божијег.
Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. † Зато је васељена тврда и неће се помјерити.

^93:2 Пријесто твој стоји од искона; од вијека ти си.

^93:3 Подижу ријеке, Господе, подижу ријеке глас свој, подижу ријеке вале своје:

^93:4 Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ.

^93:5 Свједочанства су твоја веома тврда; дому твојему припада светлост, Господе, на дуго вријеме.

^94:1 Молитва против угњетача народа Господњег
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

^94:2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

^94:3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

^94:4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

^94:5 Газе народ твој, Господе, и достојање твоје муче.

^94:6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

^94:7 И говоре: Неће видјети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

^94:8 Уразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?

^94:9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?

^94:10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човјека да зна?

^94:11 Господ зна мисли људима како су ништаве.

^94:12 Благо човјеку кога ти, Господе, уразумљујеш и законом својим учиш;

^94:13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

^94:14 Јер неће одбацити Господ народа својега, и достојања својега неће оставити.

^94:15 Јер ће се суд вратити на правду, и њега ће наћи сви права срца.

^94:16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

^94:17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо гдје се мучи.

^94:18 Кад речем: Дрхће ми нога, милост твоја, Господе, прихвата ме.

^94:19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утјехе твоје разговарају душу моју.

^94:20 Еда ли ће близу тебе стати пријесто крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

^94:21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

^94:22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

^94:23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истријебиће их, истријебиће их Господ, Бог наш.

^95:1 Позивање на величање Бога. Опомена непослушнима.
Ходите, запјевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења својега!

^95:2 Изађимо пред лице његово с хвалом, у пјесмама покликнимо му!

^95:3 Јер је Господ велик Бог и велик цар над свијем боговима.

^95:4 У његовој су руци дубине земаљске, и висине горске његове су.

^95:5 Његово је море и он га је створио, и сухоту руке су његове начиниле.

^95:6 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом творцем својим.

^95:7 Јер је он Бог наш, и ми народ паше његове и овце руке његове. † Сад кад бисте послушали глас његов:

^95:8 „Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,

^95:9 Гдје ме кушаше оци ваши, испиташе и видјеше дјело моје.

^95:10 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путова мојих;

^95:11 И зато се заклех у гњеву свом да неће ући у мир мој.“

^96:1 Господ је Творац и Судија цијелога свијета.
Пјевајте Господу пјесму нову; пјевај Господу, сва земљо!

^96:2 Пјевајте Господу, благосиљајте име његово, јављајте од дана на дан спасење његово.

^96:3 Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова.

^96:4 Јер је велик Господ и ваља га хвалити; страшнији је од свијех богова.

^96:5 Јер су сви богови у народа ништа; Господ је небеса створио.

^96:6 Слава је и величанство пред лицем његовијем, сила и красота у светињи његовој.

^96:7 Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

^96:8 Дајте Господу славу према имену његову. Носите даре и идите у дворе његове.

^96:9 Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред њим, сва земљо!

^96:10 Реците народима: Господ царује; зато је васељена тврда и неће се помјестити; † он ће судити народима право.

^96:11 Нек се веселе небеса и земља се радује; нек пљеска море и што је у њему;

^96:12 Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

^96:13 Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васељени по правди, и народима по истини својој.

^97:1 Сион се радује што Бог царује над свом земљом.
Господ царује: нек се радује земља! Нек се веселе острва многа.

^97:2 Облак је и мрак око њега; благост и правда подножје пријестолу његову.

^97:3 Огањ пред њим иде, и пали наоколо непријатеље његове.

^97:4 Муње његове сијевају по васељени; види и стрепи земља.

^97:5 Горе као восак топе се од лица Господњега, од лица Господа свој земљи.

^97:6 Небеса казују правду његову, и сви народи виде славу његову.

^97:7 Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните му се сви богови.

^97:8 Чује и радује се Сион, и кћери се Јудејске веселе због судова твојих, Господе!

^97:9 Јер си ти, Господе, висок над свом земљом и надвисујеш све богове.

^97:10 Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.

^97:11 Свјетлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су права срца.

^97:12 Радујте се, праведни, о Господу, и славите свето име његово.

^98:0 Нова пјесма Судији свега свијета.
Псалам.

^98:1 Појте Господу пјесму нову, јер учини чудеса. Поможе му десница његова и света мишица његова.

^98:2 Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.

^98:3 Опомену се милости своје и вјерности своје к дому Израиљеву. Видјеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашега.

^98:4 Радуј се Господу, сва земљо; пјевајте, покликујте и попијевајте!

^98:5 Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.

^98:6 У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.

^98:7 Нека пљеска море и што је у њему, васељена и који у њој живе;

^98:8 Ријеке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују

^98:9 Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васељени праведно и народима вјерно.

^99:1 Светост влада у Царству Господњем.
Господ царује: нека стрепе народи; † сједи на херувимима: нек се дрма земља!

^99:2 Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.

^99:3 Нека славе велико и страшно име твоје; да је свети!

^99:4 Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду ти си уредио у Јакову.

^99:5 Узвисујте Господа Бога нашега, и клањајте се подножју његову; да је свети!

^99:6 Мојсије и Арон, свештеници његови, и Самуило један од онијех који призивљу име његово, призиваху Бога, и он их услиши.

^99:7 У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповијести његове и уредбу коју им даде.

^99:8 Господе, Боже наш, ти си их услишио; ти си им био Бог благ и плаћао за дјела њихова.

^99:9 Узвисујте Господа Бога нашега, и клањајте се на светој гори његовој, јер је свети Господ Бог наш.

^100:0 Славопој народа при улажењу у светињу. Похвална пјесма за народ Божији.
Псалам похвалан.

^100:1 Радуј се Господу сва земљо!

^100:2 Служите Господу весело; идите пред лице његово пјевајући!

^100:3 Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање његово, народ његов и овце паше његове.

^100:4 Улазите на врата његова са славом, у дворе његове с хвалом. Славите га, и благосиљајте име његово.

^100:5 Јер је добар Господ; милост је његова увијек, и истина његова од кољена на кољено.

^101:0 Огледало владавине Давидове.
Псалам Давидов.

^101:1 Милост и правду пјевам; тебе, Господе, славим.

^101:2 Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца својега у дому свом.

^101:3 Не стављам пред очи своје ријечи непотребне, мрзим на дјела која су против закона, не пристајем за њима.

^101:4 Срце покварено далеко је од мене; злијех не знам.

^101:5 Ко тајно опада ближњега својега, тога изгоним; ко је охола ока и надута срца, тога не трпим.

^101:6 Очи су моје обраћене на вјерне на земљи, да би сједјели са мном. Ко ходи путем правијем, тај служи мени.

^101:7 Не живи у дому мојем који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојима.

^101:8 Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истријебио из града Господњега све који чине безакоње.

^102:0 Покајничка молитва да Господ опет подигне Сион.
(Пети покајнички псалам)
Молитва невољнога, кад му је тешко, па пред Господом излива тугу своју.

^102:1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.

^102:2 Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.

^102:3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.

^102:4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.

^102:5 Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.

^102:6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

^102:7 Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.

^102:8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

^102:9 Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама

^102:10 Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме, бацио си ме.

^102:11 Дани су моји као сјен који пролази, и ја као трава осуших се.

^102:12 А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.

^102:13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;

^102:14 Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.

^102:15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;

^102:16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

^102:17 Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

^102:18 Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа,

^102:19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу,

^102:20 Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;

^102:21 Да би казивали на Сиону име Господње, и хвалу његову у Јерусалиму,

^102:22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

^102:23 Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.

^102:24 Рекох: Боже мој, немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.

^102:25 Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих.

^102:26 То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се.

^102:27 Али ти си тај исти и године твоје неће истећи.

^102:28 Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.

^103:0 Слављење милости Божије према грјешним и слабим људима.
Псалам Давидов.

^103:1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

^103:2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

^103:3 Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

^103:4 Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

^103:5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

^103:6 Господ твори правду, и суд свима којима се криво чини.

^103:7 Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

^103:8 Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

^103:9 Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

^103:10 Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

^103:11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

^103:12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

^103:13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

^103:14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

^103:15 Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

^103:16 Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

^103:17 Али милост Господња остаје од вијека до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

^103:18 Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

^103:19 Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

^103:20 Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

^103:21 Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

^103:22 Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја, Господа!

^104:1 Величање Бога у дјелима његовим.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

^104:2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор.

^104:3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетра.

^104:4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

^104:5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

^104:6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

^104:7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

^104:8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

^104:9 Поставио си међу преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

^104:10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

^104:11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

^104:12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

^104:13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

^104:14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

^104:15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

^104:16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански које си посадио.

^104:17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

^104:18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

^104:19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

^104:20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

^104:21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

^104:22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

^104:23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

^104:24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

^104:25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

^104:26 Ту лађе плове, крокодил којега си створио да се игра по њему.

^104:27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

^104:28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

^104:29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

^104:30 Пошљеш дух свој, постају, и обнављаш лице земљи.

^104:31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

^104:32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

^104:33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

^104:34 Нека му буде мила бесједа моја! Веселићу се о Господу.

^104:35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

^105:1 Величање Господа због његових доброчинстава према Израиљу.
Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

^105:2 Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.

^105:3 Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.

^105:4 Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.

^105:5 Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

^105:6 Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

^105:7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

^105:8 Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.

^105:9 Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.

^105:10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,

^105:11 Говорећи: Теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

^105:12 Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.

^105:13 Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.

^105:14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

^105:15 „Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.“

^105:16 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хљеб што је за храну.

^105:17 Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.

^105:18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

^105:19 Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.

^105:20 Посла цар и одријеши га; господар над народима пусти га.

^105:21 Постави га господарем над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.

^105:22 Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.

^105:23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

^105:24 И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.

^105:25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.

^105:26 Посла Мојсија, слугу својега, Арона, избраника својега.

^105:27 Показаше међу њима чудотворну силу његову, и знаке његове у земљи Хамовој.

^105:28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.

^105:29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

^105:30 Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.

^105:31 Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.

^105:32 Умјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

^105:33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховијем.

^105:34 Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;

^105:35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

^105:36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.

^105:37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.

^105:38 Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.

^105:39 Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.

^105:40 Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.

^105:41 Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.

^105:42 Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.

^105:43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

^105:44 И даде им земљу народа, и труд туђинаца у нашљедство.

^105:45 Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.

^106:0 Божија милост и Израиљева неблагодарност.
Алилуја.

^106:1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

^106:2 Ко ће исказати силу Господњу, испричати сву славу његову?

^106:3 Благо онима који држе истину и творе право свагда!

^106:4 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

^106:5 Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

^106:6 3гријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

^106:7 Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога мора.

^106:8 Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

^106:9 Запријети Црвеном мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

^106:10 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

^106:11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

^106:12 Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

^106:13 Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

^106:14 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

^106:15 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

^106:16 Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

^106:17 Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

^106:18 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

^106:19 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

^106:20 Мијењаху славу своју на прилику вола који једе траву.

^106:21 Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

^106:22 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном мору.

^106:23 И шћаше их истријебити да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

^106:24 Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

^106:25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

^106:26 И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

^106:27 Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

^106:28 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

^106:29 И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

^106:30 И устаде Финес и умилостиви, и престаде погибао.

^106:31 И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

^106:32 И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

^106:33 Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

^106:34 Не истријебише народа за које им је Господ рекао;

^106:35 Него се помијешаше с незнабошцима и научише дјела њихова.

^106:36 Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

^106:37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

^106:38 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

^106:39 Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

^106:40 И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

^106:41 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

^106:42 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

^106:43 Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

^106:44 Али он погледа на невољу њихову, и чувши тужњаву њихову,

^106:45 И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

^106:46 И учини, те их стадоше жалити сви који их бјеху заробили.

^106:47 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

^106:48 Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!

^107:1 Захвална пјесма избављених који су призивали Господа у невољи.
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

^107:2 Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

^107:3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

^107:4 Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

^107:5 Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

^107:6 Али завикаше ка Господу у туги својој; и избави их из невоље њихове.

^107:7 И изведе их на прави пут, који иде у град насељени.

^107:8 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

^107:9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

^107:10 Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

^107:11 Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу Вишњега.

^107:12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

^107:13 Али завикаше ка Господу у туги својој, и избави их из невоље њихове;

^107:14 Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

^107:15 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

^107:16 Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

^107:17 Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

^107:18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

^107:19 Али завикаше ка Господу у туги својој, и избави их из невоље њихове.

^107:20 Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

^107:21 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

^107:22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

^107:23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

^107:24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

^107:25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

^107:26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана; душа се њихова у невољи разлива;

^107:27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

^107:28 Али завикаше ка Господу у туги својој, и изведе их из невоље њихове.

^107:29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

^107:30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

^107:31 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

^107:32 Нека га узвисују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

^107:33 Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

^107:34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

^107:35 Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

^107:36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

^107:37 Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

^107:38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

^107:39 Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

^107:40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

^107:41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

^107:42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

^107:43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.

^108:0 Величање Божије доброте и вјерности. Молба за побједу над непријатељима.
Пјесма. Псалам Давидов.

^108:1 Готово је срце моје, Боже; пјеваћу и хвалићу заједно са славом својом.

^108:2 Прени се, псалтире и гусле, устаћу рано.

^108:3 Славићу тебе, Господе, по народима, појаћу теби по племенима.

^108:4 Јер је сврх небеса милост твоја, и до облака истина твоја.

^108:5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава твоја!

^108:6 Да би се избавили мили твоји, помози десницом својом и услиши ме.

^108:7 Бог рече у светињи својој: „Веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.

^108:8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој.

^108:9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом Филистејском попијеваћу.“

^108:10 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

^108:11 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

^108:12 Дај нам помоћ у тјескоби, одбрана је човјечија узалуд.

^108:13 Богом смо јаки; он гази непријатеље наше.

^109:0 Молба за помоћ против немилосрдних непријатеља.
Начелнику пјевачком. Давидов псалам.

^109:1 Боже, славо моја, немој мучати,

^109:2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивијем.

^109:3 Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме ни за што.

^109:4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

^109:5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

^109:6 Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

^109:7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех.

^109:8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

^109:9 Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

^109:10 Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина.

^109:11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

^109:12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

^109:13 Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име њихово.

^109:14 Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.

^109:15 Нека буду свагда пред Господом, и он нека истријеби спомен њихов на земљи;

^109:16 Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.

^109:17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

^109:18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

^109:19 Нек му она буде као хаљина у коју се облачи, и као појас којим се свагда паше.

^109:20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

^109:21 А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

^109:22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

^109:23 Нестаје ме као сјена кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.

^109:24 Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.

^109:25 Постадох подсмијех њима; видећи ме машу главом својом.

^109:26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

^109:27 Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио.

^109:28 Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује.

^109:29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

^109:30 Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га,

^109:31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.

^110:0 Вјечни Цар и Првосвештеник.
Давидов псалам.

^110:1 Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране † док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.

^110:2 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

^110:3 У дан рата твојега народ је твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у тебе младост твоја.

^110:4 Господ се заклео, и неће се покајати: Ти си свештеник довијека по реду Мелхиседекову.

^110:5 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гњева својега цареве;

^110:6 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

^110:7 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.

^111:0 Захвална пјесма на духовним и тјелесним даровима Божијим.
Алилуја.

^111:1 Хвалим те, Господе, од свега срца на вијећу праведничком и на сабору.

^111:2 Велика су дјела Господња, драга свима који их љубе.

^111:3 Дјело је његово слава и красота, и правда његова траје довијека.

^111:4 Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.

^111:5 Храну даје онима који га се боје, памти увијек завјет свој.

^111:6 Силу дјела својих јавио је народу својему давши им нашљедство народа.

^111:7 Дјела су руку његовијех истина и правда; вјерне су све заповијести његове;

^111:8 Тврде су за вавијек вијека, основане на истини и правди.

^111:9 Избављење посла народу својему; постави зававијек завјет свој. Име је његово свето, и ваља му се клањати.

^111:10 Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала његова траје довијека.

^112:0 Блажени су они који се боје Бога и који су милостиви.
Алилуја.

^112:1 Благо човјеку који се боји Господа, коме су веома омиљеле заповијести његове.

^112:2 Силно ће бити на земљи сјеме његово, род праведнички биће благословен.

^112:3 Обиље је и богатство у дому његову, и правда његова траје довијека.

^112:4 У тами сјаје видјело праведницима од доброга, милостивога и праведнога.

^112:5 Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу ријечима својим на суду.

^112:6 Јер неће посрнути довијека, праведник ће се спомињати увијек.

^112:7 Не боји се зла гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

^112:8 Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видјеће како падају непријатељи његови.

^112:9 Просипа, даје убогима; правда његова траје довијека, рог се његов узвисује у слави.

^112:10 Безбожник види и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.

^113:0 Славопој о Божјој величини и наклоности.
Алилуја.

^113:1 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,

^113:2 Да буде име Господње благословено одсад и довијека.

^113:3 Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње.

^113:4 Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава његова.

^113:5 Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини;

^113:6 Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи;

^113:7 Који из праха подиже убогога, и из кала узвисује ништега;

^113:8 И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његову;

^113:9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!

^114:1 Чуда Божија када је изводио свој народ из Мисира.
Kад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега,

^114:2 Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова.

^114:3 Море видје и побјеже; † Јордан се обрати натраг.

^114:4 Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

^114:5 Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

^114:6 Горе, што скачете као овнови, и, брдашца, као јагањци?

^114:7 Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева.

^114:8 Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

^115:1 Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.

^115:2 Зашто да говоре народи: Гдје ли је Бог њихов?

^115:3 Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

^115:4 Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.

^115:5 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

^115:6 Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

^115:7 Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега.

^115:8 Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

^115:9 Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

^115:10 Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

^115:11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит.

^115:12 Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

^115:13 Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

^115:14 Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

^115:15 Господ да вас благослови, Творац неба и земље!

^115:16 Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим.

^115:17 Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи.

^115:18 Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довијека. Алилуја!

^116:1 Захвалност Господу због избављења од смртне опасности.
Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;

^116:2 Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу га у све дане своје призивати.

^116:3 Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

^116:4 Али призвах име Господње: Господе, избави душу моју!

^116:5 Добар је Господ и † праведан, и Бог је наш милостив;

^116:6 Чува просте Господ; бијах у невољи, и поможе ми.

^116:7 Врати се, душо моја, у мир свој, јер је † Господ добротвор твој!

^116:8 Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.

^116:9 Ходићу пред лицем Господњим по земљи живијех.

^116:10 Вјеровах кад говорих: У љутој сам невољи.

^116:11 Рекох у сметњи својој: Сваки је човјек лажа.

^116:12 Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?

^116:13 Узећу чашу спасења и призваћу име Господње.

^116:14 Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем.

^116:15 Скупа је пред Господом смрт светаца његовијех.

^116:16 O Господе, ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове моје.

^116:17 Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу.

^116:18 Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем,

^116:19 У двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!

^117:1 Позив свима народима на величање Господа.
Хвалите Господа сви народи, славите га сва племена;

^117:2 Јер је велика милост његова к нама, и истина Господња траје довијека. Алилуја!

^118:1 Захвално исповиједање милости Божије.
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

^118:2 Нека рече Израиљ да је довијека милост његова;

^118:3 Нека рече дом Аронов да је довијека милост његова;

^118:4 Нека реку сви који се боје Господа да је довијека милост његова.

^118:5 Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ.

^118:6 Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

^118:7 Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

^118:8 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на човјека;

^118:9 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

^118:10 Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

^118:11 Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

^118:12 Опколише ме као пчеле сат, и угасише се као огањ у трњу; у име их Господње разбих.

^118:13 Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

^118:14 Господ је хвала моја и пјесма; он ми постаде Спаситељ.

^118:15 Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: „Десница Господња даје силу;

^118:16 Десница Господња узвисује, десница Господња даје силу.“

^118:17 Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња.

^118:18 Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

^118:19 Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

^118:20 „Ево, врата Господња на која улазе праведници!“

^118:21 Хвалим те што си ме услишио, и постао ми Спаситељ.

^118:22 Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

^118:23 То би од Господа и дивно је у нашим очима.

^118:24 Ево дан који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

^118:25 O Господе, помози, о Господе, дај да буде у напредак!

^118:26 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.

^118:27 Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику.

^118:28 Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвисујем.

^118:29 Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довијека.

^119:1 Слава ријечи Божије (или „златна азбука“ названа тако што у јеврејском рукопису по осам стихова почињу истим словом, а по азбучном реду).
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

^119:2 Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га;

^119:3 Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем!

^119:4 Ти си дао заповијести своје да се чувају добро.

^119:5 Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје!

^119:6 Онда се не бих постидио пазећи на заповијести твоје;

^119:7 Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим.

^119:8 Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем.

^119:9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима.

^119:10 Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих.

^119:11 У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим.

^119:12 Благословен си, Господе, научи ме наредбама својим.

^119:13 Устима својим јављам све судове уста твојих.

^119:14 На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство.

^119:15 O заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје.

^119:16 Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје.

^119:17 Учини милост слуги својему, да бих живио и чувао ријеч твоју.

^119:18 Отвори очи моје да бих видио чудеса закона твојега;

^119:19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих.

^119:20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.

^119:21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих.

^119:22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.

^119:23 Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.

^119:24 Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји.

^119:25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој.

^119:26 Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

^119:27 Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.

^119:28 Сузе пролива душа моја од туге, окријепи ме по ријечи својој.

^119:29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

^119:30 Пут истини избрах, законе твоје тражим.

^119:31 Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.

^119:32 Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје.

^119:33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих да га се држим до краја.

^119:34 Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем.

^119:35 Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела.

^119:36 Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

^119:37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

^119:38 Испуни слуги својему ријеч своју да те се боји.

^119:39 Уклони руг мој којега се плашим; јер су судови твоји благи.

^119:40 Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме.

^119:41 Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој.

^119:42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи, јер се уздам у ријеч твоју.

^119:43 Немој узети никад од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје.

^119:44 И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка.

^119:45 Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје.

^119:46 Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети.

^119:47 Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим.

^119:48 Руке своје пружам к заповијестима твојим које љубим, и размишљам о наредбама твојим.

^119:49 Опомени се ријечи своје к слуги својему, на коју си ми заповједио да се ослањам.

^119:50 У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава.

^119:51 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона твојега.

^119:52 Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се.

^119:53 Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.

^119:54 Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем.

^119:55 Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.

^119:56 То је моје, да чувам заповијести твоје.

^119:57 Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати ријечи твоје.

^119:58 Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по ријечи својој.

^119:59 Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим.

^119:60 Хитам и не узтежем се чувати заповијести твоје.

^119:61 Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам.

^119:62 У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје.

^119:63 У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповијести твоје.

^119:64 Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

^119:65 Учинио си добро слуги својему, Господе, по ријечи својој.

^119:66 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем.

^119:67 Прије страдања својега лутах, а сад чувам ријеч твоју.

^119:68 Ти си добар и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

^119:69 Охоли плету на мене лаж, али се ја свијем срцем држим заповијести твојих.

^119:70 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тјешим законом твојим.

^119:71 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим.

^119:72 Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра.

^119:73 Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме и научићу се заповијестима твојим.

^119:74 Који се тебе боје, видјеће ме, и радоваће се што се уздам у твоју ријеч.

^119:75 Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

^119:76 Нека буде доброта твоја утјеха моја, као што си рекао слуги својему.

^119:77 Нека дође к мени милосрђе твоје и оживим; јер је закон твој утјеха моја.

^119:78 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповијестима твојим.

^119:79 Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја.

^119:80 Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим, да се не постидим.

^119:81 Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам.

^119:82 Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: Кад ћеш ме утјешити?

^119:83 Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

^119:84 Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

^119:85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.

^119:86 Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

^119:87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих.

^119:88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.

^119:89 Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима,

^119:90 Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.

^119:91 По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.

^119:92 Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој.

^119:93 Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш.

^119:94 Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје.

^119:95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.

^119:96 Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка.

^119:97 Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.

^119:98 Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек.

^119:99 Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.

^119:100 Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам.

^119:101 Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју.

^119:102 Од наредаба твојих не одступам, јер си ме ти научио.

^119:103 Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима!

^119:104 Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

^119:105 Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој.

^119:106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.

^119:107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој.

^119:108 Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

^119:109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам.

^119:110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.

^119:111 Присвојих откривења твоја за вавијек; јер су радост срцу мојему.

^119:112 Приволио сам срце своје да твори наредбе твоје навијек, до краја.

^119:113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.

^119:114 Ти си заклон мој и штит мој; ријеч твоју чекам.

^119:115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповијести Бога својега.

^119:116 Укријепи ме по ријечи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

^119:117 Утврди ме и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

^119:118 Обараш све који одступају од наредаба твојих, јер су помисли њихове лаж.

^119:119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.

^119:120 Дрхће од страха твојега тијело моје, и судова твојих бојим се.

^119:121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

^119:122 Одбрани слугу својега на добро његово, да ми не чине силе охоли.

^119:123 Очи моје чезну за спасењем твојим и за ријечју правде твоје.

^119:124 Учини слуги својему по милости својој, и наредбама својим научи ме.

^119:125 Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.

^119:126 Вријеме је да Господ ради; оборише закон твој.

^119:127 Тога ради љубим заповијести твоје већма него злато и драго камење.

^119:128 Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.

^119:129 Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја.

^119:130 Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.

^119:131 Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих.

^119:132 Погледај ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.

^119:133 Утврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никаквоме безакоњу да овлада мном.

^119:134 Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје.

^119:135 Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим.

^119:136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега.

^119:137 Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.

^119:138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину цијелу.

^119:139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише ријечи твоје.

^119:140 Ријеч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.

^119:141 Ја сам мален и поништен, али заповијести твојих не заборављам.

^119:142 Правда је твоја правда вјечна, и закон твој истина.

^119:143 Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.

^119:144 Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме и бићу жив.

^119:145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.

^119:146 Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.

^119:147 Претјечем свануће, и вичем; ријеч твоју чекам.

^119:148 Претјечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о ријечи твојој.

^119:149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду својему оживи ме.

^119:150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твојега.

^119:151 Ти си близу, Господе, и све су заповијести твоје истина.

^119:152 Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио зававијек.

^119:153 Погледај невољу моју и избави ме, јер не заборављам закона твојега.

^119:154 Прими се ствари моје и одбрани ме; по ријечи својој оживи ме.

^119:155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.

^119:156 Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.

^119:157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења твојих.

^119:158 Видим одметнике, и мрско ми је, јер не чувају ријечи твоје.

^119:159 Гледај како љубим заповијести твоје; Господе, по милости својој оживи ме.

^119:160 Основа је ријечи твоје истина, и вјечан је сваки суд правде твоје.

^119:161 Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји ријечи твоје.

^119:162 Радујем се ријечи твојој као онај који задобије велик плијен.

^119:163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон твој.

^119:164 Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.

^119:165 Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.

^119:166 Чекам спасење твоје, Господе, и заповијести твоје извршујем.

^119:167 Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.

^119:168 Чувам заповијести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.

^119:169 Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По ријечи својој, уразуми ме.

^119:170 Нека дође мољење моје преда те! По ријечи својој, избави ме.

^119:171 Уста ће моја пјевати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

^119:172 Језик ће мој казивати ријеч твоју, јер су све заповијести твоје праведне.

^119:173 Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповијести твоје;

^119:174 Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утјеха моја.

^119:175 Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогну.

^119:176 3ађох као овца изгубљена; тражи слугу својега јер заповијести твојих не заборавих.

^120:0 Позив у помоћ против опадача.
Пјесма за пењање.

^120:1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

^120:2 Господе, избави душу моју од уста лажљивијех и од језика лукавога.

^120:3 Шта ће ти дати и шта ће ти принијети језик лукави?

^120:4 Он је као оштре стријеле у јакога, као угљевље смреково.

^120:5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

^120:6 Дуго је живјела душа моја с онима који мрзе на мир.

^120:7 Ја сам миран; али кад станем говорити, у њих је рат.

^121:0 Господ је вјерни чувар људи.
Пјесма за пењање.

^121:1 Подижем очи своје ка горама. Одакле ми долази помоћ?

^121:2 Помоћ је мени од Господа који је створио небо и земљу.

^121:3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.

^121:4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.

^121:5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.

^121:6 Дању те неће сунце убити, ни мјесец ноћу.

^121:7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.

^121:8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довијека.

^122:0 У славу Јерусалима.
Пјесма за пењање. Давидова.

^122:1 Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!

^122:2 Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!

^122:3 Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.

^122:4 Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој, да славе име Господње.

^122:5 Ондје стоје пријестоли судски, пријестоли дома Давидова.

^122:6 Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе тебе!

^122:7 Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!

^122:8 Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!

^122:9 Ради дома Господа Бога нашега желим ти добро.

^123:0 Поглед у милост Божију.
Пјесма за пењање.

^123:1 К теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

^123:2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њиховијех, као очи слушкињине у руку госпође њезине, тако су очи наше у Господа Бога нашега док се смилује на нас.

^123:3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;

^123:4 Довољно се напитала душа наша руга од поноситијех, и срамоте од охолијех.

^124:0 Бог је са нама у невољи.
Пјесма за пењање. Давидова.

^124:1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

^124:2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

^124:3 Живе би нас прождрли кад се распали гњев њихов на нас;

^124:4 Потопила би нас вода, ријека би покрила душу нашу;

^124:5 Покрила би душу нашу силна вода.

^124:6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу!

^124:7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

^124:8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.

^125:0 Ко се узда у Господа неће допасти невоље.
Пјесма за пењање.

^125:1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помјера се, остаје довијека.

^125:2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа својега одсад и довијека.

^125:3 Јер неће остати скиптар безбожнички над дијелом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.

^125:4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.

^125:5 А који сврћу на криве путе, отјераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!

^126:0 Господ избавља робље сионско.
Пјесма за пењање.

^126:1 Kад враћаше Господ робље сионско, бијасмо као у сну.

^126:2 Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: Велико дјело чини Господ на њима.

^126:3 Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.

^126:4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

^126:5 Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.

^126:6 Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.

^127:0 Све стоји до благослова Божијега.
Пјесма за пењање. Соломонова.

^127:1 Aко Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.

^127:2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.

^127:3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.

^127:4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.

^127:5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

^128:0 Благословен је дом побожнога човјека.
Пјесма за пењање.

^128:1 Благо свакоме који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!

^128:2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

^128:3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.

^128:4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.

^128:5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота својега;

^128:6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!

^129:0 Постидјеће се сви који досађују Израиљу.
Пјесма за пењање.

^129:1 Много ми досађиваше од младости моје, нека рече Израиљ,

^129:2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

^129:3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

^129:4 Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.

^129:5 Постидјеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

^129:6 Биће као трава на крововима која се сасушује прије него се почупа,

^129:7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја својега везилац;

^129:8 И који пролазе неће рећи: „Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим.“

^130:0 Молитва у великој невољи.
(Шести покајнички псалам)
Пјесма за пењање.

^130:1 Из дубине вичем к теби, Господе!

^130:2 Господе, чуј глас мој! Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.

^130:3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе – Господе, ко ће остати?

^130:4 Али је у тебе праштање да би те се бојали.

^130:5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.

^130:6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

^130:7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.

^130:8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.

^131:0 Смјерност срца.
Пјесма за пењање. Давидова.

^131:1 Господе, не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

^131:2 Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.

^131:3 Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довијека.

^132:0 Молитва за Давидов дом и Сион због Божијега обећања.
Пјесма за пењање.

^132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,

^132:2 Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:

^132:3 „Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;

^132:4 Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема,

^132:5 Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву.“

^132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-јаримским.

^132:7 Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.

^132:8 Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.

^132:9 Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.

^132:10 Због Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.

^132:11 3акле се Господ Давиду у истини од које неће одступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.

^132:12 Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.

^132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.

^132:14 „Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити, јер ми је омиљело.

^132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.

^132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

^132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.

^132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту, а на њему ће цвјетати вијенац његов.“

^133:0 Благословена је братска слога.
Пјесма за пењање. Давидова.

^133:1 Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!

^133:2 Као добро уље на глави које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

^133:3 Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. Јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.

^134:0 Ноћна захвална пјесма у храму.
Пјесма за пењање.

^134:1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.

^134:2 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.

^134:3 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.

^135:0 Свемогућност Божија, немоћ идолска.
Алилуја.

^135:1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

^135:2 Који стојите у дому Господњем, у дворима дома Бога нашега.

^135:3 Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену његову, јер је слатко.

^135:4 Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

^135:5 Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свијех богова.

^135:6 Што год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свима безданима.

^135:7 Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи вјетар из одаја његовијех.

^135:8 Он поби првенце у Мисиру од човјека до живинчета.

^135:9 Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свијем слугама његовијем.

^135:10 Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

^135:11 Сиона, цара аморејскога и Ога, цара васанскога, и сва царства хананска;

^135:12 И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу својему.

^135:13 Господе, име је твоје вјечно; Господе, спомен је твој од кољена до кољена.

^135:14 Јер ће судити Господ народу својему, и на слуге своје смиловаће се.

^135:15 Идоли су незнабожачки сребро и злато, дјело руку човјечијих;

^135:16 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

^135:17 Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховијем.

^135:18 Какви су они, онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

^135:19 Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

^135:20 Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

^135:21 Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!

^136:1 Величање вјечне милости Божије и Божијих чуда у историји свог народа.
Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;

^136:2 Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.

^136:3 Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова.

^136:4 Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова.

^136:5 Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова.

^136:6 Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова.

^136:7 Створио велика видјела; јер је довијека милост његова.

^136:8 Сунце да управља даном; јер је довијека милост његова.

^136:9 Мјесец и звијезде да управљају, ноћу; јер је довијека милост његова.

^136:10 Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова.

^136:11 Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова.

^136:12 Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова.

^136:13 Који раздвоји Црвено море; јер је довијека милост његова.

^136:14 И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова.

^136:15 А Фараона и војску његову врже у море Црвено; јер је довијека милост његова.

^136:16 Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова.

^136:17 Поби цареве велике; јер је довијека милост његова.

^136:18 И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова.

^136:19 Сиона, цара аморејскога; јер је довијека милост његова.

^136:20 И Ога, цара васанскога; јер је довијека милост његова.

^136:21 И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова.

^136:22 У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова.

^136:23 Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова.

^136:24 И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова.

^136:25 Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова.

^136:26 Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.

^137:1 Туговање сужања у Вавилону.
На водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

^137:2 O врбама сред њега вјешасмо харфе своје.

^137:3 Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише – да се веселимо: „Пјевајте нам пјесму сионску.“

^137:4 Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?

^137:5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

^137:6 Нека прионе језик мој за уста моја ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.

^137:7 Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

^137:8 Кћери вавилонска, крвницо; благо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!

^137:9 Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.

^138:0 Захвална пјесма на помоћи Божијој.
Псалам Давидов.

^138:1 Славим те, Господе, од свега срца својега, пред боговима пјевам теби.

^138:2 Поклањам се пред светом црквом твојом, и славим име твоје, за доброту твоју и за истину твоју; јер си по сваком имену свом подигао ријеч своју.

^138:3 У дан у који призвах, ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

^138:4 Славиће те, Господе, сви цареви земаљски кад чују ријечи уста твојих;

^138:5 И пјеваће путове Господње, јер је велика слава Господња.

^138:6 Јер је висок Господ, и види нискога, и високога издалека познаје.

^138:7 Ако пођем у туги, ти ћеш ме оживити; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница твоја.

^138:8 Господ ће свршити за мене. Господе, милост је твоја довијека; дјела руку својих не остављај.

^139:0 Бог све зна и све види.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^139:1 Господе, ти ме кушаш и знаш.

^139:2 Ти знаш кад сједнем и кад устанем; ти знаш помисли моје издалека;

^139:3 Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путове моје видиш.

^139:4 Још нема ријечи на језику мом, а ти, Господе, гле, већ све знаш.

^139:5 Састраг и спријед ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

^139:6 Чудно је за ме знање твоје, високо, не могу да га докучим.

^139:7 Куда бих отишао од духа твојега, и од лица твојега куда бих утекао?

^139:8 Да изађем на небо, ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си.

^139:9 Да се дигнем на крилима од зоре и преселим се на крај мора:

^139:10 И ондје ће ме рука твоја водити, и држати ме десница твоја.

^139:11 Да речем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видјело око мене.

^139:12 Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је свијетла као дан; мрак је као видјело.

^139:13 Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

^139:14 Хвалим те што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро.

^139:15 Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

^139:16 Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједнога.

^139:17 Како су ми недокучиве помисли твоје, Боже! Како им је велик број!

^139:18 Да их бројим, више их је него пијеска. Кад се пробудим, још сам с тобом.

^139:19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

^139:20 Они говоре ружно на тебе; узимају име твоје узалуд непријатељи твоји.

^139:21 Зар да не мрзим на оне који на те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на тебе?

^139:22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

^139:23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај помисли моје.

^139:24 И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни.

^140:0 Молитва да се не падне у мрежу лукавих непријатеља.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^140:1 Избави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника,

^140:2 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;

^140:3 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем.

^140:4 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.

^140:5 Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.

^140:6 Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега.

^140:7 Господе, Господе, крјепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!

^140:8 Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узнесе.

^140:9 Отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех нека се обрати на њих.

^140:10 Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропасти, да не устану.

^140:11 Човјек језичан неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа увалити у погибао.

^140:12 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.

^140:13 Да, праведни ће славити име твоје, прави ће остати пред лицем твојим.

^141:0 Молитва да нас Бог сачува од зла.
Псалам Давидов.

^141:1 Господе, вичем к теби, похитај к мени, чуј глас мољења мојега кад вичем к теби.

^141:2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос вечерњи.

^141:3 Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.

^141:4 Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.

^141:5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће се бранити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

^141:6 Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су благе.

^141:7 Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех.

^141:8 Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам, немој одбацити душе моје.

^141:9 Сачувај ме од замке коју ми метнуше, од лукавства онијех који чине безакоње.

^141:10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

^142:0 Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију.
Наук Давидов. Молитва, кад бјеше у пећини.

^142:1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

^142:2 Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем,

^142:3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу којим ходим, сакрише ми замку.

^142:4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

^142:5 Вичем к теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех.

^142:6 Чуј тужњаву моју, јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме гоне, јер су јачи од мене.

^142:7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се скупити праведници кад ми учиниш добро.

^143:0 Молитва да нас Бог избави и да нас води.
(Седми покајнички псалам)
Псалам Давидов.

^143:1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

^143:2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред тобом нико жив.

^143:3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

^143:4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мојега.

^143:5 Помињем дане старе, пребрајам све послове твоје, размишљам о дјелима руку твојих.

^143:6 Пружам к теби руке своје; душа је моја као суха земља пред тобом.

^143:7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мојега, немој одвратити лица својега од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.

^143:8 Рано ми јави милост своју, јер се у тебе уздам. Покажи ми пут којим да идем, јер к теби подижем душу своју.

^143:9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к теби притјечем.

^143:10 Научи ме творити вољу твоју, јер си ти Бог мој; дух твој благи нека ме води по стази правој.

^143:11 Имена ради својега, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.

^143:12 И по милости својој истријеби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам твој слуга.

^144:0 Молитва да Бог заштити и благослови свој народ.
Псалам Давидов.

^144:1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

^144:2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

^144:3 Господе, шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

^144:4 Човјек је као ништа; дани су његови као сјен који пролази.

^144:5 Господе, савиј небеса своја и сиђи; † дотакни се гора и задимиће се.

^144:6 Сијевни муњом и разагнај их; пусти стријеле своје и распи их.

^144:7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

^144:8 Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

^144:9 Боже, пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,

^144:10 Који дајеш спасење царевима, и Давида, слугу својега, избављаш од љутога мача.

^144:11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

^144:12 Синови наши нека буду као биље које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

^144:13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.

^144:14 Волови наши нека буду товни; нека не буде нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.

^144:15 Благо народу у којега је све овако! Благо народу у којега је Господ Бог!

^145:0 Вјечна доброта Божија у његовом Царству.
Хвала Давидова.

^145:1 Узвисиваћу те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име твоје од вијека до вијека.

^145:2 Сваки ћу те дан благосиљати, и хвалићу име твоје довијека и без престанка.

^145:3 Велик је Господ, и ваља га славити, и величанство његово не може се досегнути.

^145:4 Од кољена до кољена хвалиће дјела твоја, и силу твоју казивати.

^145:5 O високој слави твојега величанства, и о дивним дјелима твојим размишљам.

^145:6 Приповиједаће силу чудеса твојих, и ја ћу величанство твоје казивати.

^145:7 Хвалиће велику доброту твоју, и правду твоју пјеваће.

^145:8 Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости.

^145:9 Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дјела своја.

^145:10 Нека те славе, Господе, сва дјела твоја, и свеци твоји нека те благосиљају.

^145:11 Нека казују славу царства твојега, и силу твоју приповиједају,

^145:12 Да би јавили синовима људским силу твоју, и високу славу царства твојега.

^145:13 Царство је твоје царство свијех вијекова, и влада твоја на сва кољена.

^145:14 Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте.

^145:15 Очи су свијех к теби управљене, и † ти им дајеш храну на вријеме;

^145:16 Отвораш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.

^145:17 Праведан је Господ у свијем путовима својим, и свет у свијем дјелима својим.

^145:18 Господ је близу свијех који га призивају, свијех који га призивају у истини.

^145:19 Жељу испуња онима који га се боје, тужњаву њихову чује и помаже им.

^145:20 Чува Господ све који га љубе, а безбожнике све ће истријебити.

^145:21 Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тијело свето име његово увијек и без престанка.

^146:0 Вјечна вјерност Божија.
Алилуја.

^146:1 Хвали, душо моја, Господа.

^146:2 Хвалићу Господа за живота својега, пјеваћу Богу својему док ме је год.

^146:3 Не уздајте се у кнезове, у сина човјечијега, у којега нема помоћи.

^146:4 Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју; тај дан пропадну све помисли његове.

^146:5 Благо ономе, којему је помоћник Бог Јаковљев, којему је надање у Господу, Богу његову,

^146:6 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи вјеру увијек,

^146:7 Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дријеши свезане,

^146:8 Господ отвора очи слијепима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

^146:9 Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици, а пут безбожнички превраћа.

^146:10 Господ је цар довијека, Бог твој, Сионе, од кољена до кољена. Алилуја.

^147:1 Исповиједање Бога, Избавитеља Израиљевог.
Хвалите Господа, јер је слатко пјевати Богу нашему, јер благоме приликује хвала.

^147:2 Господ зида Јерусалим, сабира расијане синове Израиљеве;

^147:3 Исцјељује оне који су скрушена срца, и лијечи туге њихове;

^147:4 Избраја мноштво звијезда, и све их зове именом.

^147:5 Велик је Господ наш и велика је крјепост његова, и разуму његову нема мјере.

^147:6 Прихвата смјерне Господ, а безбожне понижава до земље.

^147:7 Редом пјевајте Господу хвалу, ударајте Богу нашему у гусле.

^147:8 Он застире небо у облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

^147:9 Даје стоци храну њезину, и вранићима, који гракћу к њему.

^147:10 Не мари за силу коњску, нити су му мили краци човјечији.

^147:11 Мили су Господу они који га се боје, који се уздају у милост његову.

^147:12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога својега, Сионе!

^147:13 Јер он утврђује пријеворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

^147:14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

^147:15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече ријеч његова.

^147:16 Даје снијег као вуну, сипа иње као пепео.

^147:17 Баца град свој као залогаје, пред мразом његовијем ко ће остати?

^147:18 Пошље ријеч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

^147:19 Он је јавио ријеч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

^147:20 Ово није учинио ниједноме другом народу, и судова његовијех они не знају. Алилуја!

^148:0 Нека сав свијет велича Господа.
Алилуја.

^148:1 Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини.

^148:2 Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове!

^148:3 Хвалите га, Сунце и Мјесече, хвалите га, све звијезде сјајне!

^148:4 Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима!

^148:5 Нека хвале име Господње, јер он заповиједа и створише се.

^148:6 Постави их за свагда и за вавијек, даде наредбу која неће проћи.

^148:7 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;

^148:8 Огањ и град, снијег и магла, вјетар силни, који извршује ријеч његову,

^148:9 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,

^148:10 Звијери и сва стока, бубине и птице крилате,

^148:11 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,

^148:12 Момци и дјевојке, старци и дјеца,

^148:13 Нека хвале име Господње; јер је само његово име узвишено, слава његова на земљи и на небу.

^148:14 Он је узвисио рог народа својега, славу свијех светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу њега.

^149:0 Нека Сион велича Господа!
Алилуја.

^149:1 Појте Господу пјесму нову; хвала да му је на сабору свијетих.

^149:2 Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о Цару свом.

^149:3 Нека хвале име његово покликујући, у бубањ и гусле нека му ударају.

^149:4 Јер је мио Господу народ његов, украшава смјерне спасавајући их.

^149:5 Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.

^149:6 Слава је Божија у устима њиховијем, и мач с обје стране оштар у руци њиховој,

^149:7 Да се освете народима, и покарају племена;

^149:8 Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,

^149:9 И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима његовијем. Алилуја!

^150:0 Све што дише нека велича Господа!
Алилуја.

^150:1 Хвалите Бога у светињи његовој, хвалите га на тврђи славе његове.

^150:2 Хвалите га према сили његовој, хвалите га према високоме величанству његову.

^150:3 Хвалите га уз глас трубни, хвалите га уз псалтир и гусле.

^150:4 Хвалите га с бубњем и весељем, хвалите га уз жице и орган.

^150:5 Хвалите га уз јасне кимвале, хвалите га уз кимвале громовне.

^150:6 Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!