Скрыть
2:2
2:3
2:5
2:11
2:1 Пророштво о Царству Сина Божијега и о побједи над његовим непријатељима.
Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2:2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.
2:3 „Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.“
2:4 Онај што живи на небесима, смије се, Господ им се подсмијева.
2:5 Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:
2:6 „Ја сам помазао Цара својега на Сиону, на светој гори својој.“
2:7 Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: „Ти си Син мој, ја те сад родих.
2:8 Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.
2:9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.“
2:10 Сад цареви, уразумите се; научите се судије земаљске!
2:11 Служите Господу са страхом, и радујте се с † трепетом.
2:12 Поштујте сина да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. † Благо свјема који се у њ уздају!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible