^17:14 Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.

^17:15 А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.

^68:0 Пјесма о Божијој побједи.
Начелнику пјевачком. Давидов Псалам. Пјесма.

^68:1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи његови, и побјећи ће од лица његова који мрзе на њ.

^68:2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега.

^68:3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

^68:4 Појте Богу, попијевајте имену његову; равните пут ономе што иде преко пустиње; Господ му је име, радујте му се.

^68:5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светоме стану свом.

^68:6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на мјеста обилна, а непокорни живе гдје је суша.

^68:7 Боже, кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

^68:8 3емља се тресијаше, и небо се растапаше од лица Божијега, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљева.

^68:9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање твоје, ти си га кријепио.

^68:10 Стадо твоје живљаше ондје; по доброти својој, Боже, ти си готовио храну јадноме.

^68:11 Господ даје ријеч; гласника велико је мноштво.

^68:12 Цареви над војскама бјеже, бјеже, а која сједи дома, дијели плијен.

^68:13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица којој су крила посребрена, а перје јој се златни.

^68:14 Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снијег на Селмону.

^68:15 Гора је Васанска гора Божија; гора је Васанска гора хумовита.

^68:16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево, гора на којој омиље Богу живјети, и на којој ће Господ живјети довијека.

^68:17 Кола Божијих има сила, тисуће тисућа. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

^68:18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овдје наставаш, Господе Боже!

^68:19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

^68:20 Овај Бог наш је Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

^68:21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато тјеме онога који остаје у безакоњу својем.

^68:22 Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

^68:23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

^68:24 Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

^68:25 Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

^68:26 „На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљева!“

^68:27 Ондје млади Венијамин, старјешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

^68:28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

^68:29 У цркви твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

^68:30 Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

^68:31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

^68:32 Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу,

^68:33 Који сједи на небесима небеса исконских. Ево, грми гласом јаким.

^68:34 Дајте славу Богу; величанство је његово над Израиљем и сила његова на облацима.

^68:35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог!

^74:0 Тужбалица кад се обесвети светиња.
Наук Асафов.

^74:1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?

^74:2 Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона на којој си се населио.

^74:3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

^74:4 Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају умјесто наших обичаја.

^74:5 Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.

^74:6 Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.

^74:7 Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши, оскврнише стан имена твојега.

^74:8 Рекоше у срцу својем: Потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.

^74:9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

^74:10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?

^74:11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих и истријеби их.

^74:12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

^74:13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

^74:14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

^74:15 Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.

^74:16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.

^74:17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио.

^74:18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје.

^74:19 Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих за свагда.

^74:20 Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

^74:21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје.

^74:22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан!

^74:23 Не заборави обијести непријатеља својих, вике коју једнако дижу противници твоји!

^80:0 Молитва за Израиљ – чокот Божији.
Начелнику пјевачком. Уз музикалну справу сосаним едут. Асафов псалам.

^80:1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!

^80:2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.

^80:3 Боже, поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

^80:4 Господе, Боже над војскама, докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој?

^80:5 Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.

^80:6 Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.

^80:7 Боже над војскама, поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

^80:8 Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.

^80:9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле и заузе сву земљу.

^80:10 Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.

^80:11 Пустио је лозе своје до мора, и огранке своје до ријеке.

^80:12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

^80:13 Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.

^80:14 Боже над војскама, обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

^80:15 Сад онај који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи!

^80:16 Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде.

^80:17 Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи!

^80:18 И нећемо одступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.

^80:19 Господе, Боже над војскама, поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!

^89:0 Утјеха за Давидов дом у Божијем обећању.
Наук Етана од племена Зарина.

^89:1 Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

^89:2 Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју рекавши:

^89:3 „Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

^89:4 Довијека ћу утврђивати сјеме твоје, и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.“

^89:5 Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

^89:6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

^89:7 Богу се ваља клањаги на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

^89:8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

^89:9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

^89:10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

^89:11 Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васељену и што је год у њој.

^89:12 Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

^89:13 Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

^89:14 Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

^89:15 Благо народу који зна трубну поклич, Господе! У свјетлости лица твојега они ходе;

^89:16 Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвисују се.

^89:17 Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвисује се рог наш.

^89:18 Јер је од Господа одбрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

^89:19 Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

^89:20 Нађох Давида, слугу својега, светим уљем својим помазах га.

^89:21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

^89:22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

^89:23 Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

^89:24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

^89:25 Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

^89:26 Он ће ме звати: Ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

^89:27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

^89:28 Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

^89:29 Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

^89:30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

^89:31 Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

^89:32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

^89:33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

^89:34 Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

^89:35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

^89:36 Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

^89:37 Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима.“

^89:38 А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

^89:39 Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

^89:40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

^89:41 Плијене га сви који пролазе онуда, поста подсмијех у сусједа својијех.

^89:42 Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

^89:43 Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

^89:44 Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

^89:45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

^89:46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

^89:47 Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

^89:48 Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

^89:49 Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

^89:50 Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

^89:51 Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

^89:52 Благословен Господ увијек! Амин, амин.