^119:1 Слава ријечи Божије (или „златна азбука“ названа тако што у јеврејском рукопису по осам стихова почињу истим словом, а по азбучном реду).
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

^119:2 Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га;

^119:3 Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем!

^119:4 Ти си дао заповијести своје да се чувају добро.

^119:5 Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје!

^119:6 Онда се не бих постидио пазећи на заповијести твоје;

^119:7 Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим.

^119:8 Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем.

^119:9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима.

^119:10 Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих.

^119:11 У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим.

^119:12 Благословен си, Господе, научи ме наредбама својим.

^119:13 Устима својим јављам све судове уста твојих.

^119:14 На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство.

^119:15 O заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје.

^119:16 Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје.

^119:17 Учини милост слуги својему, да бих живио и чувао ријеч твоју.

^119:18 Отвори очи моје да бих видио чудеса закона твојега;

^119:19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих.

^119:20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.

^119:21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих.

^119:22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.

^119:23 Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.

^119:24 Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји.

^119:25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој.

^119:26 Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

^119:27 Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.

^119:28 Сузе пролива душа моја од туге, окријепи ме по ријечи својој.

^119:29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

^119:30 Пут истини избрах, законе твоје тражим.

^119:31 Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.

^119:32 Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје.

^119:33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих да га се држим до краја.

^119:34 Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем.

^119:35 Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела.

^119:36 Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

^119:37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

^119:38 Испуни слуги својему ријеч своју да те се боји.

^119:39 Уклони руг мој којега се плашим; јер су судови твоји благи.

^119:40 Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме.

^119:41 Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој.

^119:42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи, јер се уздам у ријеч твоју.

^119:43 Немој узети никад од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје.

^119:44 И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка.

^119:45 Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје.

^119:46 Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети.

^119:47 Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим.

^119:48 Руке своје пружам к заповијестима твојим које љубим, и размишљам о наредбама твојим.

^119:49 Опомени се ријечи своје к слуги својему, на коју си ми заповједио да се ослањам.

^119:50 У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава.

^119:51 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона твојега.

^119:52 Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се.

^119:53 Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.

^119:54 Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем.

^119:55 Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.

^119:56 То је моје, да чувам заповијести твоје.

^119:57 Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати ријечи твоје.

^119:58 Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по ријечи својој.

^119:59 Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим.

^119:60 Хитам и не узтежем се чувати заповијести твоје.

^119:61 Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам.

^119:62 У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје.

^119:63 У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповијести твоје.

^119:64 Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

^119:65 Учинио си добро слуги својему, Господе, по ријечи својој.

^119:66 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем.

^119:67 Прије страдања својега лутах, а сад чувам ријеч твоју.

^119:68 Ти си добар и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

^119:69 Охоли плету на мене лаж, али се ја свијем срцем држим заповијести твојих.

^119:70 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тјешим законом твојим.

^119:71 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим.

^119:72 Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра.

^119:73 Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме и научићу се заповијестима твојим.

^119:74 Који се тебе боје, видјеће ме, и радоваће се што се уздам у твоју ријеч.

^119:75 Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

^119:76 Нека буде доброта твоја утјеха моја, као што си рекао слуги својему.

^119:77 Нека дође к мени милосрђе твоје и оживим; јер је закон твој утјеха моја.

^119:78 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповијестима твојим.

^119:79 Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја.

^119:80 Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим, да се не постидим.

^119:81 Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам.

^119:82 Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: Кад ћеш ме утјешити?

^119:83 Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

^119:84 Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

^119:85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.

^119:86 Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

^119:87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих.

^119:88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.

^119:89 Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима,

^119:90 Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.

^119:91 По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.

^119:92 Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој.

^119:93 Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш.

^119:94 Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје.

^119:95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.

^119:96 Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка.

^119:97 Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.

^119:98 Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек.

^119:99 Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.

^119:100 Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам.

^119:101 Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју.

^119:102 Од наредаба твојих не одступам, јер си ме ти научио.

^119:103 Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима!

^119:104 Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

^119:105 Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој.

^119:106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.

^119:107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој.

^119:108 Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

^119:109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам.

^119:110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.

^119:111 Присвојих откривења твоја за вавијек; јер су радост срцу мојему.

^119:112 Приволио сам срце своје да твори наредбе твоје навијек, до краја.

^119:113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.

^119:114 Ти си заклон мој и штит мој; ријеч твоју чекам.

^119:115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповијести Бога својега.

^119:116 Укријепи ме по ријечи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

^119:117 Утврди ме и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

^119:118 Обараш све који одступају од наредаба твојих, јер су помисли њихове лаж.

^119:119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.

^119:120 Дрхће од страха твојега тијело моје, и судова твојих бојим се.

^119:121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

^119:122 Одбрани слугу својега на добро његово, да ми не чине силе охоли.

^119:123 Очи моје чезну за спасењем твојим и за ријечју правде твоје.

^119:124 Учини слуги својему по милости својој, и наредбама својим научи ме.

^119:125 Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.

^119:126 Вријеме је да Господ ради; оборише закон твој.

^119:127 Тога ради љубим заповијести твоје већма него злато и драго камење.

^119:128 Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.

^119:129 Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја.

^119:130 Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.

^119:131 Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих.

^119:132 Погледај ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.

^119:133 Утврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никаквоме безакоњу да овлада мном.

^119:134 Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје.

^119:135 Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим.

^119:136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега.

^119:137 Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.

^119:138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину цијелу.

^119:139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише ријечи твоје.

^119:140 Ријеч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.

^119:141 Ја сам мален и поништен, али заповијести твојих не заборављам.

^119:142 Правда је твоја правда вјечна, и закон твој истина.

^119:143 Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.

^119:144 Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме и бићу жив.

^119:145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.

^119:146 Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.

^119:147 Претјечем свануће, и вичем; ријеч твоју чекам.

^119:148 Претјечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о ријечи твојој.

^119:149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду својему оживи ме.

^119:150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твојега.

^119:151 Ти си близу, Господе, и све су заповијести твоје истина.

^119:152 Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио зававијек.

^119:153 Погледај невољу моју и избави ме, јер не заборављам закона твојега.

^119:154 Прими се ствари моје и одбрани ме; по ријечи својој оживи ме.

^119:155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.

^119:156 Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.

^119:157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења твојих.

^119:158 Видим одметнике, и мрско ми је, јер не чувају ријечи твоје.

^119:159 Гледај како љубим заповијести твоје; Господе, по милости својој оживи ме.

^119:160 Основа је ријечи твоје истина, и вјечан је сваки суд правде твоје.

^119:161 Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји ријечи твоје.

^119:162 Радујем се ријечи твојој као онај који задобије велик плијен.

^119:163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон твој.

^119:164 Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.

^119:165 Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.

^119:166 Чекам спасење твоје, Господе, и заповијести твоје извршујем.

^119:167 Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.

^119:168 Чувам заповијести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.

^119:169 Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По ријечи својој, уразуми ме.

^119:170 Нека дође мољење моје преда те! По ријечи својој, избави ме.

^119:171 Уста ће моја пјевати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

^119:172 Језик ће мој казивати ријеч твоју, јер су све заповијести твоје праведне.

^119:173 Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповијести твоје;

^119:174 Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утјеха моја.

^119:175 Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогну.

^119:176 3ађох као овца изгубљена; тражи слугу својега јер заповијести твојих не заборавих.