^102:0 Покајничка молитва да Господ опет подигне Сион.
(Пети покајнички псалам)
Молитва невољнога, кад му је тешко, па пред Господом излива тугу своју.

^102:1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.

^102:2 Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.

^102:3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.

^102:4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.

^102:5 Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.

^102:6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

^102:7 Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.

^102:8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

^102:9 Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама

^102:10 Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме, бацио си ме.

^102:11 Дани су моји као сјен који пролази, и ја као трава осуших се.

^102:12 А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.

^102:13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;

^102:14 Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.

^102:15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;

^102:16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

^102:17 Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

^102:18 Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа,

^102:19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу,

^102:20 Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;

^102:21 Да би казивали на Сиону име Господње, и хвалу његову у Јерусалиму,

^102:22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

^102:23 Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.

^102:24 Рекох: Боже мој, немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.

^102:25 Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих.

^102:26 То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се.

^102:27 Али ти си тај исти и године твоје неће истећи.

^102:28 Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.

^103:0 Слављење милости Божије према грјешним и слабим људима.
Псалам Давидов.

^103:1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

^103:2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

^103:3 Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

^103:4 Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

^103:5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

^103:6 Господ твори правду, и суд свима којима се криво чини.

^103:7 Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

^103:8 Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

^103:9 Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

^103:10 Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

^103:11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

^103:12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

^103:13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

^103:14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

^103:15 Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

^103:16 Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

^103:17 Али милост Господња остаје од вијека до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

^103:18 Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

^103:19 Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

^103:20 Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

^103:21 Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

^103:22 Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја, Господа!

^104:1 Величање Бога у дјелима његовим.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

^104:2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор.

^104:3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетра.

^104:4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

^104:5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

^104:6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

^104:7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

^104:8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

^104:9 Поставио си међу преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

^104:10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

^104:11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

^104:12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

^104:13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

^104:14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

^104:15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

^104:16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански које си посадио.

^104:17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

^104:18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

^104:19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

^104:20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

^104:21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

^104:22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

^104:23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

^104:24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

^104:25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

^104:26 Ту лађе плове, крокодил којега си створио да се игра по њему.

^104:27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

^104:28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

^104:29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

^104:30 Пошљеш дух свој, постају, и обнављаш лице земљи.

^104:31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

^104:32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

^104:33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

^104:34 Нека му буде мила бесједа моја! Веселићу се о Господу.

^104:35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

^105:1 Величање Господа због његових доброчинстава према Израиљу.
Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

^105:2 Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.

^105:3 Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.

^105:4 Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.

^105:5 Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

^105:6 Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

^105:7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

^105:8 Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.

^105:9 Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.

^105:10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,

^105:11 Говорећи: Теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

^105:12 Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.

^105:13 Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.

^105:14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

^105:15 „Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.“

^105:16 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хљеб што је за храну.

^105:17 Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.

^105:18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

^105:19 Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.

^105:20 Посла цар и одријеши га; господар над народима пусти га.

^105:21 Постави га господарем над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.

^105:22 Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.

^105:23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

^105:24 И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.

^105:25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.

^105:26 Посла Мојсија, слугу својега, Арона, избраника својега.

^105:27 Показаше међу њима чудотворну силу његову, и знаке његове у земљи Хамовој.

^105:28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.

^105:29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

^105:30 Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.

^105:31 Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.

^105:32 Умјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

^105:33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховијем.

^105:34 Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;

^105:35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

^105:36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.

^105:37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.

^105:38 Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.

^105:39 Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.

^105:40 Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.

^105:41 Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.

^105:42 Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.

^105:43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

^105:44 И даде им земљу народа, и труд туђинаца у нашљедство.

^105:45 Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.