Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.29

Приче Соломунове, Поглавље 29

Толкования

Толкования главы

29:1

см.:Притч.28:14;

29:2

см.:Исх.2:23;

29:3

см.:Притч.10:1;Лк.15:13;

29:4

29:5

29:6

см.:Пс.9:17;

29:7

см.:Притч.28:5;

29:8

см.:Притч.11:11;Еккл.9:18;

29:9

29:10

29:11

см.:Притч.15:1-2;

29:12

см.:Сир.10:2;

29:13

29:14

см.:Притч.16:12;Притч.20:28;Притч.25:5;

29:15

см.:Притч.10:1;

29:16

см.:Пс.36:36;

29:17

см.:Притч.23:13;

29:18

29:19

29:20

см.:Еккл.5:1;Иак.1:19;Притч.26:12;

29:21

см.:Сир.33:26;

29:22

см.:Притч.15:18;

29:23

см.:Иов.22:29;Притч.15:33;Мф.23:12;

29:24

см.:Лев.5:1;

29:25

см.:Мф.14:5;Притч.16:20;Иер.17:7;

29:26

см.:Притч.19:6;

29:27

см.:Ин.15:19;

Сербский

Языки

Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.

Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.