Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.28

Приче Соломунове, Поглавље 28

Толкования

Толкования главы

28:1

см.:Лев.26:36;Втор.28:25;

28:2

см.:Притч.29:8;

28:3

см.:Ис.5:20;

см.:Сир.21:7;

см.:Притч.19:1;

см.:Притч.29:3;

см.:Иов.27:16-17;

см.:Иов.27:8-9;

см.:Притч.26:27;

28:11

28:12

см.:Притч.29:2;

28:13

см.:Пс.31:5;1Ин.1:9;

28:14

см.:Иов.3:25;Рим.11:20;

28:15

28:16

28:17

28:18

28:19

см.:Притч.12:11;Сир.20:28;

28:20

см.:Притч.20:21;

28:21

см.:Притч.18:5;Притч.24:23;

28:22

см.:1Тим.6:9;

28:23

28:24

см.:Мф.15:5;

28:25

см.:Притч.13:10;

28:26

28:27

см.:Втор.15:7;2Кор.9:9;

28:28

Сербский (синод.)

Языки

Благословена је побожност и поштење, проклета безбожност.
Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.

Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.

Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.

Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.

Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.

Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

Ко одвраћа ухо своје да не чује закона, и молитва је његова мрска.

Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.

Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.

Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.

Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.

Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.

Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.

Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.

Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

Ко укорева човјека, наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.

Ко краде оца својега и матер своју, и говори: Није гријех, он је друг крвнику.

Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.