Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.15

Приче Соломунове, Поглавље 15

Толкования

Толкования главы

15:1

см.:1Цар.25:24:35;Притч.15:28;

15:2

см.:Притч.12:23;

15:3

см.:Пс.32:14;Евр.4:13;

15:4

см.:Притч.3:18;Притч.11:30;Притч.12:18;

15:5

15:6

см.:Пс.111:3;Иов.20:22;

15:7

15:8

см.:Притч.21:27;Сир.34:19;Ис.1:11;Иер.6:20;Ам.5:21;

15:9

см.:Пс.5:7;

15:10

15:11

см.:Иов.26:6;Пс.7:10;

15:12

15:13

см.:Притч.17:22;Сир.38:18;

15:14

см.:Еккл.3:12;

см.:Пс.36:16;

см.:Притч.17:1;

см.:Притч.26:21;

см.:1Ин.2:10;

см.:Притч.10:1;Притч.17:25;Притч.19:13:26;

15:21

15:22

см.:Притч.11:14;Притч.20:18;

15:23

15:24

15:25

см.:Есф.7:9;Притч.2:22;Притч.12:7;

15:26

15:27

см.:1Тим.6:9;Исх.23:8;

15:28

15:29

см.:Пс.10:5;Ис.1:15;Иак.5:16;

15:30

15:31

15:32

15:33

Сербский (синод.)

Языки

Мудрост доноси спасење, а безумље пропаст.
Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.

Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.

Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.

Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор, бива паметан.

У кући праведниковој има много блага, а у дохотку је безбожникову расап.

Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.

Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.

Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.

Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човјечијих.

Подсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.

Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.

Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.

Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.

Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.

Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.

Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.

Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!

Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.

Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.

Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне, жив ће бити.

Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.

Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.

Ухо које слуша карање животно, наставаће међу мудрима.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

Страх је Господњи настава к мудрости, † и прије славе иде смјерност.