Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.12

Приче Соломунове, Поглавље 12

Толкования

Толкования главы

12:1

см.:Притч.10:17;

12:2

12:3

см.:Притч.10:25;Ис.37:31;Иер.17:8;

12:4

12:5

12:6

см.:Притч.1:11;

12:7

12:8

12:9

12:10

см.:Втор.22:6;Втор.25:4;

12:11

см.:Притч.28:19;Сир.20:28;

12:12

см.:Притч.18:7;

см.:Пс.61:13;

см.:Притч.10:17;

см.:Еккл.7:9;

см.:Притч.14:5;

см.:Пс.58:8;Пс.63:4;

12:19

12:20

12:21

12:22

см.:Пс.5:7;

12:23

см.:Притч.13:17;

12:24

12:25

12:26

12:27

12:28

Сербский

Языки

Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.

Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.

Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.

Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.

Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.

Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.

Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.

Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.

Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.

Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.

Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.

Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.

Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.

Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.

Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.

Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.

Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.

Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.

Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.

Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.

На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.