Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.

Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.

Све чините без вике и премишљања.

Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,

Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.

А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.

А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;

Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;

Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.