Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом.

Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.

Све чините без гунђања и двоумљења,

Да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони,

Држећи ријеч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.

Али ако се и приносим на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.

Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.

А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.

Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас.

Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.

А његову освједочену вјерност знате, јер је као дијете оцу са мном служио јеванђељу.

Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.

А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.

Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита. брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.

Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разбољео.

И заиста бјеше болестан готово на смрт, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост.

Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.

Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,

Јер се за дјело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.