Побједа код Мерома и освојење северног Ханана.
А кад то чу Јавин, цар Асорски, посла к Јоваву, цару Мадонском, и к цару Симронском и к цару Ахсавском,

И к царевима који бијаху на сјеверу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,

Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.

И изидоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као пијесак на обали морској, и коњи и кола многа веома.

Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у око на води Мерому, да ударе на Израиља.

А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сјутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњма њиховијем испресијецај жиле, и кола њихова попали огњем.

И изиде Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.

И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тјераше их до Сидона великога и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједнога жива.

И учини им Исус како му бјеше заповједио Господ: Коњма њиховијем испресијеца жиле, и кола њихова попали огњем.

И вративши се Исус у то вријеме, узе Асор и уби цара његова мачем; а Асор бјеше прије глава свијем тијем царствима.

И побише све живо што бјеше у њему оштријем мачем сијекући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.

И све градове онијех царева и све цареве њихове узе Исус и исијече их оштријем мачем и поби их, као што бјеше заповједио Мојсије, слуга Господњи.

Али ниједнога града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самога Асора, који спали Исус.

А сав плијен из тијех градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исјекоше оштријем мачем, те их истријебише, не оставише ништа жива.

Како заповједи Господ Мојсију, слузи својему, тако Мојсије заповједи Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што бјеше Господ заповједио Мојсију.

И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу Госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову,

Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу Ливанском, под гором Ермоном; и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.

Дуго времена војева Исус на те цареве.

Не би ниједнога града који учини мир са синовима Израиљевијем, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.

Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изиду у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истријебио, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

У то вријеме дође Исус, те истријеби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховијем потре их Исус.

Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Тату и у Азоту осташе.

Тако узе Исус сву земљу, као што бјеше казао Господ Мојсију; и даде је у нашљедство Израиљу према дијеловима њиховијем, по племенима њиховијем. И земља почину од рата.