Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!

Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.

А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.

И положивши на њих руке, отиде оданде.

И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?

А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповијести.

Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;

Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.

Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?

Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.

А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.

А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.

И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.

А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?

А Исус погледавши на њих, рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?

А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.

И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.

Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.

И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:

Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.

И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.

Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.

А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;

А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.

И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.

Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.

Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.

И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.

А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.

И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.

Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Јер су многи звани, али је мало изабраних.

Тада отидоше фарисеји и на вијећању се договорише како би га ухватили у ријечи.

И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.

Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?

Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?

Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.

И рече им: Чији је овај лик и натпис?

Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.

И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.

У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га

Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат његов жену његову и подигне сјеме брату своме.

У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату своме.

А тако и други, и трећи, све до седмога.

А послије свију умрије и жена.

О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.

Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.

А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.

И народ чувши дивљаше се науци његовој.

А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.

И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:

Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?

А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.

Ово је прва и највећа заповијест.

А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.

О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.

А када се сабраше фарисеји, упита их Исус

Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.

Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:

Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?

Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?

И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.