Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!

Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.

А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.

И положивши на њих руке, отиде оданде.

И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?

А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповијести.

Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;

Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.

Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?

Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.

А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.

А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.

И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.

А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?

А Исус погледавши на њих, рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?

А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.

И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.

Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.