Азбука веры » Библија » По Марку » гл.3

По Марку, Поглавље 3

Толкования

Толкования главы

3:1

см.:Мф.12:9;Лк.6:6;

3:2

3:3

3:4

3:5

3:6

см.:Ин.10:39;

3:7

см.:Мф.4:25;

3:8

3:9

3:10

3:11

см.:Мф.16:16;

3:12

3:13

3:14

см.:Мф.10:1;Лк.9:1;

3:15

3:16

см.:Мф.16:18;

3:17

3:18

3:19

3:20

3:21

см.:Ин.10:20;

3:22

см.:Мф.9:34;Лк.11:15;

3:23

3:24

см.:Мф.12:25;Лк.11:17;

3:25

3:26

3:27

3:28

см.:Мф.12:31;Лк.12:10;1Ин.5:16;Евр.10:26;

3:29

3:30

3:31

см.:Мф.12:46;Лк.8:19;

3:32

3:33

3:34

3:35

Сербский (синод.)

Языки

И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку.

И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину.

И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху.

И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

И изишавши фарисеји одмах учинише вијеће против њега са иродовцима како би га погубили.

А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,

И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.

И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притјешњавају.

Јер многе исцијели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну.

И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији.

И много им пријећаше да га не разглашавају.

И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.

И постави Дванаесторицу, да буду с њим. и да их шаље да проповиједају.

И да имају власт исцјељивати болести и изгонити демоне;

И надјену Симону име Петар;

И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надјену им име Воанергес, што значи синови грома:

И Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита

И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хљеба јести.

И кад то чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.

А он дозвавши их, говораше им у причама: Како може сатана сатану изгонити?

И ако се царство само по себи раздијели, то царство не може опстати,

И ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати;

И ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, него ће пропасти.

Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу њетову, ако најприје јакога не свеже, и онда ће кућу његову оплијенити.

Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили:

А који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.

Јер говораху: У њему је дух нечисти.

И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.

И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

И погледавши около на оне који сједе око њега, рече: Ево мати моја и браћа моја!

Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.