Азбука веры » Библија » По Марку » гл.15

По Марку, Поглавље 15

Толкования

Толкования главы

15:1

см.:Мф.27:2;Лк.22:66;

15:2

см.:Мф.27:11;Лк.23:3;Ин.18:33;1Тим.6:13;

15:3

15:4

15:5

15:6

15:7

15:8

15:9

15:10

15:11

см.:Мф.27:20;Лк.23:18;Ин.18:40;Деян.3:14;

15:12

15:13

15:14

15:15

см.:Мф.27:26;Ин.19:1;

15:16

15:17

15:18

15:19

15:20

15:21

см.:Мф.27:32;Лк.23:26;

15:22

см.:Мф.27:33;Лк.23:33;Ин.19:17;Евр.13:12;

15:23

см.:Пс.68:22;

15:24

см.:Пс.21:19;Ин.19:24;

15:25

15:26

см.:Мф.27:37;Лк.23:38;Ин.19:19;

15:27

15:28

см.:Ис.53:12;

15:29

см.:Пс.68:21;Мф.26:61;Мф.27:40;Мк.14:58;Лк.22:37;Ин.2:19;

15:30

15:31

15:32

15:33

15:34

см.:Пс.21:2;Мф.27:46;

15:35

15:36

см.:Пс.68:22;Мф.27:48;

15:37

15:38

15:39

15:40

15:41

15:42

см.:Мф.27:57;

15:43

см.:Лк.23:50;Ин.19:38;

15:44

15:45

15:46

15:47

см.:Мф.27:61;

Сербский

Языки

И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.

И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

И тужаху Га главари свештенички врло.

А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.

Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.

А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.

И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?

Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.

А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?

А они опет повикаше: Распни га.

А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.

А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

А беше сат трећи кад Га разапеше.

И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

Помози сам себи и сиђи с крста.

Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.

А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

А Исус повика гласно, и издахну.

И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.

А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,

Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),

Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.

А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?

И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.

И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.